Istraživanje sprovedeno u četiri gimnazije i 21 stručnoj srednjoj školi u Beogradu pokazalo je da su učenici iz 48 odsto škola bili u kontaktu sa svim drogama koje se mogu naći na tržištu - marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem...
Istraživanje sprovedeno u četiri gimnazije i 21 stručnoj srednjoj školi u Beogradu pokazalo je da su učenici iz 48 odsto škola bili u kontaktu sa svim drogama koje se mogu naći na tržištu - marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem...Kako piše „Blic“ od srede, podaci, iako alarmantni, bili bi još gori da direktori pojedinih škola nisu naredili da se sve prostorije temeljno očiste pre dolaska stručnjaka Zavoda za bolesti zavisnosti.
U istraživanju su gimnazije prošle najbolje jer u njima nije otkriveno prisustvo psihoaktivnih supstanci, dok je situacija bila najgora u školama koje se nalaze u strogom centru grada.
U okviru projekta „Beograd - škola bez droge“ stručnjaci Zavoda za bolesti zavisnosti obišli su četiri prigradske i 21 gradsku srednju školu i uzeli briseve sa školskih klupa, stolica, kvaka, slavina i iz svlačionica. Na osnovu toga, u 12 škola pronadjeni su narkotici.
Najugroženiji su učenici stručnih škola jer je kod 57 odsto ispitanih uočeno prisustvo neke od psihoaktivnih supstanci. Medjutim, pitanje je da li i ti podaci stvaraju pravu sliku o upotrebi droga jer su analize u školama radjene u samo dve ili tri učionice.
„Zato ne možemo da tvrdimo da droge nema u onim školama u kojima nismo pronašli tragove. To samo znači da je u tim školama manje učenika koristi. Ciljna grupa našeg istraživanja bili su učenici drugog razreda srednje škole, pa smo njih i anketirali. Anketa koju smo napravili govori da i u školama u kojima nismo pronašli drogu djaci imaju dodira sa narkoticima“, izjavila je Jasna Daragan-Saveljić, direktor Zavoda za bolesti zavisnosti prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.
Prema njenim rečima, pokazalo se da su učenici najčešće dolazili u kontakt sa marihuanom, koja je detektovana u 60 odsto slučajeva, a zatim sa amfitaminima (spid) u 28 odsto slučajeva. Na trećem mestu su opijati, medju kojima je najzastupljeniji heroin sa 13,3 odsto i ekstazi u 6,6 odsto slučajeva.
Istraživanje pokazuje i da samo 11 odsto mladih u slobodno vreme čita knjigu, njih 11-14 odsto se bavi sportom, a čak 77 odsto mladih slobodno vreme provodi izlazeći sa drugovima, igrajući igrice, gledajući televiziju ili lenčareći.
Takodje, na početku istraživanja je iznet i alarmantni podatak o porastu broja narkomana medju mladima, prema kojima najmladji registrovani zavisnik u Srbiji ima devet godina i lečio se u Zavodu za bolesti zavisnosti od heroina.
Rezultati anketa pokazali su da mladi u dodir sa marihuanom dolaze već sa 14 godina.
Takodje, 45 odsto mladih je kao najveći problem navelo narkomaniju i alkoholizam, 71 odsto njih se oseća usamljeno, 60 odsto omladine je alkohol probalo od 8. do 18. godine života, 20 odsto mladih je bar jednom bilo pijano a njih 78 odsto poznaje nekog ko konzumira drogu.
Istraživanje je trajalo od 20. novembra do 20. decembra 2006. godine. Pored ankete i uzimanja uzoraka, psiholozi i defektolozi držali su predavanja. Medjutim, učenici su za ovaj vid edukacije pokazali slabo interesovanje.
„Dosadno nam je više da slušamo koliko je droga štetna. Ne vidim šta bi na predavanju mogli novo da mi kažu, zato i ne idem ako nije obavezno. Mislim da su predavanja potrebnija profesorima, roditeljima i osnovcima nego nama. Ipak, zanimljivo mi je ovo što rade. Podseća me na onu seriju o forenzičarima“, rekla je za „Blic“ Nevena, učenica jedne od škola u kojoj su radjene analize.
Medjutim, nisu samo djaci bili zatvoreni za saradnju. Naime, pojedini direktori su čak naredili i detaljno čišćenje učionica pre dolaska stručnjaka sa Zavoda za bolesti zavisnosti.
„Rezultati su alarmantni, ali bojim se da bi bili još gori da su svi direktori bili otvoreni za saradnju. Plašili su se da će njihova škola posle biti etiketirana. Zbog poražavajućih rezultata istraživanje će do kraja školske godine biti sprovedeno u svim srednjim školama, a obuhvatićemo i sedmi i osmi razred osnovnih škola. Posle toga znaćemo šta nam je činiti“, kazao je Vladan Šubarević, član Gradskog veća Beograda.
„Ovo sam gledao samo u američkim serijama. Nisam ni znao da tako nešto može da se sprovede i kod nas. Učenici se neće iznenaditi rezultatima, ali svi ostali verovatno hoće. Ne koristim drogu, ali ako bih hteo, znam gde bih mogao da je nadjem i koliko košta. Uglavnom se na žurkama duva, a nekad i pre časova fizičkog“, kaže Petar, učenik trećeg razreda srednje stručne škole.
Iako je istraživanje sprovedeno samo u beogradskim školama, zvona za uzbunu bi trebalo da se oglase u čitavoj Srbiji jer situacija u školama u unutrašnjosti verovatno nije mnogo drugačija. Prema nezvaničnim procenama, kroz našu zemlju godišnje prodje preko dve tone droge.
Nedavno su Crvenka i Sivac, dva komšijska mesta u opštini Kula, izašla na glas kao narkodilerski centri i u odnosu na 10.000 stanovnika nezvanično su rekorderi po broju narkomana u Srbiji. Tamo je cena džointa 100 dinara, dok se crta heroina i kokaina može nabaviti za 200 do 300 dinara.
