Prevremenom isplatom poslednje rate duga Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) Srbija je u potpunosti izmirila obaveze prema toj instituciji. Misija MMF-a preporučila promenu ekonomske politike i preispitivanje državne potrošnje.
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je u četvrtak, prevremenom isplatom poslednje rate duga Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF), u iznosu od oko 232 miliona dolara, u potpunosti izmirila obaveze prema toj medjunarodnoj finansijskoj instituciji.Prevremena otplata duga prema MMF-u počela je u junu 2006. godine, zahvaljujući rastu priliva sredstava od privatizacije i direktnih stranih investicija, kao i stalnom rastu deviznih rezervi. Ukupan dug Srbije prema MMF-u, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno od oko 978,2 miliona dolara, otplaćen je u četiri rate, i to u junu, septembru i decembru 2006. godine, da bi poslednja rata bila izmirena u četvrtak.
NBS ističe da je za dalje sprovodjenje reformi, kao i za jačanje medjunarodnog kredibiliteta Srbije, od ključnog značaja nastavak saradnje sa MMF-om, "u cilju sprovodjenja uspešne makroekonomske politike zemlje".
Posle jednonedeljnih razgovora koji su vodjeni sa predstavnicima institucija vlasti i NBS, misija MMF-a je izdala saopštenje u kojem je iznela svoje vidjenje i ocene ekonomskih kretanja u Srbiji.
Članovi misije su ocenili da su dva najveća makroekonomska izazova sa kojima se Srbija suočava održavanje privrednog rasta i održavanje inflacije na niskom nivou.
Misija MMF-a preporučila je detaljnu promenu ekonomske politike, nastavak strukturnih reformi i preispitivanje celokupne državne potrošnje.
Uz napomenu da je srpski budžet u prošloj godini zabeležio deficit od 1,5 odsto BDP-a, ta medjunarodna finasijska institucija je predložila suficit od oko 2,75 odsto BDP-a u 2007. godini, da bi se obuzdala velika tražnja i Srbija krenula održivim putem.
MMF je predložio da se budžet koji je uradila odlazeća vlada, ne usvoji, jer predvidja deficit. Umesto toga se predlaže produžavanje privremenog finansiranja za još tri meseca. Ta institucija je kritikovala veliki nominalni rast plata u 2006. godini, koji je bio izmedju 20 i 30 odsto, kao i veliko popuštanje budžetske politike.
(Beta/MONDO)
