Ujedinjene nacije upozoravaju na najveću do sada zabeleženu krizu snabdevanja vodom, uz mračnu prognozu na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode jer broj stanovnika planete Zemlje raste, a vodeni resursi su sve manji.
Ujedinjene nacije upozoravaju na najveću do sada zabeleženu krizu snabdevanja vodom, uz mračnu prognozu na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode jer broj stanovnika planete Zemlje raste, a vodeni resursi su sve manji.Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode, upozoravaju eksperti UN, a one najcrnje prognoze kažu da se bližimo vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe i kada će uslediti ratovi zbog pijaće vode, kakvi se, doduše, već vode u više regiona.
Nedostatak vode za piće, a pogotovo zagadjena voda, predstavlja veću pretnju za ljudsku populaciju od rata ili terorizma, upozorio je direktor kancelarije Programa UN za razvoj Kevin Vatkins.
Procenjuje se da danas u svetu 1,1 milijarda ljudi nema uopšte pristup zdravoj vodi za piće, 2,5 milijarde nema odgovarajući vodovod i kanalizaciju, da svake godine više od osam miliona ljudi umire od bolesti koje su u vezi sa vodom, što je 10 puta više od broja žrtava u ratovima širom sveta i da dnevno oko 6.000 dece umre zbog bolesti izazvanih upotrebom zagadjene vode.
Ukupna količina vode na planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, ali od toga je samo 2,5 odsto slatka voda od koje se svega 20 odsto može,uz mala "doterivanja" (dezinfekcija i sl.), prilagoditi ljudskim potrebama, a čovek dnevno treba da popije izmedju 2,5 i tri litra vode.
Istovremeno, samo 2,6 milijardi ljudi na Zemlji uživa minimalne sanitarne uslove, dok je polovina stanovništva zemalja u razvoju pogodjena bolestima prouzrokovanim neispravnom pijaćom vodom.Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda koje najpre uzrokuje poljoprivreda zbog korišćenja veštackih djubriva, ali i zbog otpadnih voda iz naselja. Inače, u svetskoj potrošnji vode, poljoprivreda ima udeo od 90 odsto, a industrija i domaćinstva po pet odsto.
Kako se može pročitati na eko-sajtovima na Internetu, najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska, a situacija je najteža u pustinjskim i polupustinjskim oblasti u podsaharskoj Africi i Aziji.
Dok je, na primer, u Velikoj Britaniji, prosečna potrošnja 160 litara vode dnevno po stanovniku, u 10 najsiromašnijih zemalja po potrošnji vode (jedva dnevne čovekove potrebe) spadaju Bahrein, Jordan, Kuvajt, Libija, Maldivi, Malta, Katar, Saudijska Arbija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.
UN su proglasile 22. mart za Svetski dan voda krajem 1992. godine, a od 2005. do 2015. je u toku Svetska dekada vode, nazvana "Voda za život".
Cilj ovih datuma je da se istakne važnost vodenih resursa planete i kljucni značaj vode za zdravlje, privredni razvoj i uopšte civilizaciju. Cilj je i da se spreči moguća humanitarna katastrofa i ratovanje zvog vodenih resursa.
Jedan od milenijumskih razvojnih ciljeva UN je da se do 2015. prepolovi broj ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi i sanitarijama, ali vlada rasprostranjeno ubedjenje da to neće biti ostvareno.
Eksperti UN procenjuju da bi za dostizanje tog cilja bilo dovoljno obezbediti 6,7 milijardi dolara godišnje, ali ima i procena da su potrebna veća sredstva - od 7,5 do čak 25 milijardi evra.
Pritom, poredjenja radi, samo u Evropi i u SAD se godišnje za hranu za kućne ljubimce izdvaja 17 milijardi dolara!
(agencije/MONDO)
