Od početka godine lopovi su, u kradji bakarnih žica, 17 puta presekli prenosne kablove "Telekoma Srbija", zbog čega je bez telefonskih veza ostalo više hiljada gradjana, a pričinjena je šteta od desetine miliona dinara, rečeno je Tanjugu u tom preduzeću.
Samo uoči i tokom Uskršnjih praznika, u Beogradu su kablovi presečeni tri puta - na Senjaku, Novom Beogradu i Miljakovcu, čiji su stanovnici, Internet provajderi i Biznis korisnici tokom praznika ostali bez telefonskih veza.
U "Telekomu" ističu da su se kradje dešavale i ranijih godina, ali "sporadično", dok su lopovi postali naročito "aktivni" u poslednjih godinu dana, od kada su kradje sve učestalije.
"Krade se na celoj teritoriji Srbiji, dok je naročito ugroženo područje Beograda, gde se i nalaze svi glavni kablovi velikog kapaciteta", ističu u "Telekomu".
Ne razlikujući bakarne od optičkih kablova, koje taj metal ne sadrže, "meta" lopava su različite vrste kablova - od spoljnih i distributivnih, do glavnih pretplatničkih kablova, koji povezuju centralu sa svakim pojedinačnim korisnikom.
Lopovi kablove najčešće seku u takozvanim TT oknima, odnosno podzemnim objektima "Telekoma Srbije" u kojima je smeštena telekomunikaciona infrastruktura, i to tako što obijaju gvozdene poklopce kojima se okna zatvaraju.
Štete koje se prave presecanjem i krađom kablova izuzetno su velike i teško procenjive, jer je teško utvrditi koliki bi telefonski saobraćaj bio ostvaren u periodu dok su telefonske veze u prekidu.
Kako ističu u "Telekomu", za sanarinje tih havarija ulažu se velika sredstva - u nabavku novih kablova i poklopaca za TT okna.
Prema evidenciji tog preduzeća, lopovi u proseku u jednoj kradji odnesu dva do tri metra kabla, pri čemu bez telefonskih veza ostane oko 2.500 pretplatnika, što "Telekom" košta od 250.000 do 2,5 miliona dinara.
U "Telokomu" navode da je prosečna težina metra bakarnog kabla oko 10 kilograma, od čega je oko 30 odsto bakra, tako da lopovi, ako ukradu dva do tri metra, mogu da na bakru zaraditi svega oko 3.000 dinara.
"To je mala korist za one koji kradu, a velika šteta za gradjane, "Telekom", privredu i institucije koje ostaju bez telekomunikacija", naglašavaju predstavnici domaćeg operatera.
Radi zaštite svoje infrastrukture, radnici "Telekoma" zatvaraju sve otvote poklopcima teškim od 50 do 100 kilograma i uvode se noćna dežurstva, ali za borbu protiv lopova ni to nije dovoljno.
"Samo u Beogradu ima više od 13.000 telekomunikacionih šahtova i nemoguće je organizovati obezbedjenje na svim tim oknima, što zapravo i nije posao Telekoma", ukazuju u tom preduzeću.
Ipak, zbog sve učestalijih kradja, "Telekom" je pokrenuo "pilot projekat" elektronske zaštite šahtova, tako da se svako otvaranje poklopca elektronski prijavljuje, ali s obzirom na to da taj posao zahteva velika sredstva i dosta vremena, u Beogradu je tim sistemom za sada zaštićeno samo oko 200 šahtova.
To preduzeće zato apeluje na državne organe, u prvom redu MUP Srbije, da se dodatno angažuju radi sprečavanja diverzija na telekomunikacionoj mreži, ali i na gradjane da, ukoliko primete sumnjive radnje u blizini telekomunikacionih objekata, to prijave MUP-u Srbije.
(Tanjug)
Samo uoči i tokom Uskršnjih praznika, u Beogradu su kablovi presečeni tri puta - na Senjaku, Novom Beogradu i Miljakovcu, čiji su stanovnici, Internet provajderi i Biznis korisnici tokom praznika ostali bez telefonskih veza.
U "Telekomu" ističu da su se kradje dešavale i ranijih godina, ali "sporadično", dok su lopovi postali naročito "aktivni" u poslednjih godinu dana, od kada su kradje sve učestalije.
"Krade se na celoj teritoriji Srbiji, dok je naročito ugroženo područje Beograda, gde se i nalaze svi glavni kablovi velikog kapaciteta", ističu u "Telekomu".
Ne razlikujući bakarne od optičkih kablova, koje taj metal ne sadrže, "meta" lopava su različite vrste kablova - od spoljnih i distributivnih, do glavnih pretplatničkih kablova, koji povezuju centralu sa svakim pojedinačnim korisnikom.
Lopovi kablove najčešće seku u takozvanim TT oknima, odnosno podzemnim objektima "Telekoma Srbije" u kojima je smeštena telekomunikaciona infrastruktura, i to tako što obijaju gvozdene poklopce kojima se okna zatvaraju.
Štete koje se prave presecanjem i krađom kablova izuzetno su velike i teško procenjive, jer je teško utvrditi koliki bi telefonski saobraćaj bio ostvaren u periodu dok su telefonske veze u prekidu.
Kako ističu u "Telekomu", za sanarinje tih havarija ulažu se velika sredstva - u nabavku novih kablova i poklopaca za TT okna.
Prema evidenciji tog preduzeća, lopovi u proseku u jednoj kradji odnesu dva do tri metra kabla, pri čemu bez telefonskih veza ostane oko 2.500 pretplatnika, što "Telekom" košta od 250.000 do 2,5 miliona dinara.
U "Telokomu" navode da je prosečna težina metra bakarnog kabla oko 10 kilograma, od čega je oko 30 odsto bakra, tako da lopovi, ako ukradu dva do tri metra, mogu da na bakru zaraditi svega oko 3.000 dinara.
"To je mala korist za one koji kradu, a velika šteta za gradjane, "Telekom", privredu i institucije koje ostaju bez telekomunikacija", naglašavaju predstavnici domaćeg operatera.
Radi zaštite svoje infrastrukture, radnici "Telekoma" zatvaraju sve otvote poklopcima teškim od 50 do 100 kilograma i uvode se noćna dežurstva, ali za borbu protiv lopova ni to nije dovoljno.
"Samo u Beogradu ima više od 13.000 telekomunikacionih šahtova i nemoguće je organizovati obezbedjenje na svim tim oknima, što zapravo i nije posao Telekoma", ukazuju u tom preduzeću.
Ipak, zbog sve učestalijih kradja, "Telekom" je pokrenuo "pilot projekat" elektronske zaštite šahtova, tako da se svako otvaranje poklopca elektronski prijavljuje, ali s obzirom na to da taj posao zahteva velika sredstva i dosta vremena, u Beogradu je tim sistemom za sada zaštićeno samo oko 200 šahtova.
To preduzeće zato apeluje na državne organe, u prvom redu MUP Srbije, da se dodatno angažuju radi sprečavanja diverzija na telekomunikacionoj mreži, ali i na gradjane da, ukoliko primete sumnjive radnje u blizini telekomunikacionih objekata, to prijave MUP-u Srbije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
