Četrdeset dana posle smrti Mila Rakočevića, poslednjeg vojvode vodje četnickog ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića, proglaseno je 15 četničkih vojvoda, a medju njima je i pomoćnik za dijasporu u Vladi Srbije Miodrag Božović i lider Srpske narodne stranke i Srpske liste iz Crne Gore Andrija Mandić, javlja Radio Slobodna Evropa.
Četrdeset dana posle smrti Mila Rakočevića, poslednjeg vojvode vodje četnickog ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića, proglaseno je 15 četničkih vojvoda, a medju njima je i pomoćnik za dijasporu u Vladi Srbije Miodrag Božović i lider Srpske narodne stranke i Srpske liste iz Crne Gore Andrija Mandić, javlja Radio Slobodna Evropa.U izjavi za ovaj radio Božović je rekao da je čin proglašenja vojvoda obavljen u crkvi Svetog Save u Parizu 17. marta i da je to bila poslednja želja četnickog vojvode Mila Rakocevića.
"Meni predstavlja jedino satisfakciju da se ne ugasi zvanje vojvoda, jer on je bio poslednji živi vojvoda koji je imao pravo da prenese vojvodstvo. To su počasne titule, to nisu ratne titule. Druga stvar, ljudi koji su predloženi svi su časni i pošteni ljudi i veliki Srbi", rekao je Božović.
On je još kazao da će vojvode 12. maja u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu položiti zakletvu, uz prisustvo sveštenika Srpske pravoslavne crkve.
Profesor Bogoslovskog fakulteta i protojerej Dimitrije Kalezić izjavio je za Radio Slobodnu Evropu da nema ničeg neuobičajenog u činjenici dao crkva uzima učešće u ovakvim dogadjajima i dodaje da postoji čin zakletve koji je propisan pravilima crkve.
S druge strane sociolog religije Zorica Kuburić je ocenila da je učešće crkve u ovakvom dogadjaju indikativno i predstavlja pokazatelj sta se dogadja u samoj Crkvi i kako se menja odnos crkve i drzave.
"Moj stav je da je po crkvu bolje da se ne meša u politiku i da svojim uticajem šalje poruku, budući da je institucija od poverenja, gradjanima šta je prihvatljivo a šta nije. Samim tim činom ona se opredeljuje", rekla je ona.
Na pitanje da li smatra neprimerenim činjenicu da visokopozicionirani funkcioner Vlade Srbije prihvata titulu četnickog vojvode Bozović je odgovorio: "Pa nisam ja sebe stavio na spisak. Mene su predložili iz mnogo razloga, verovatno sam nešto zaslužio."
"Napravio sam spomenik Pavlu Djurišiću, obišao sam čitavu našu dijasporu i proputovao sam čitav svet, obišao sam sve naše crkve...to je samo jedan deo koji sam ja uradio za srpstvo", rekao je pomoćnik za dijasporu u srpskoj vladi.
Skupština Srbije je 21. decembra 2004 godine, po hitnom postupku usvojila Zakon o izjednačavanju prava pripadnika ravnogorskog i partizanskog pokreta što je u javnosti izazvalo burne polemika.
Ministar informisanja Dragan Kojadinović koji je svojevremeno i sam bio izložen kritikama jer je ispred svog kabineta držao bistu vodje ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića rekao je za Slobodnu Evropu da konačno treba staviti tačku na rasprave o partizanima i četnicima i okrenuti se budućnosti.
"Mislim da je to u svim ovim okolnostima potpuno nepotrebno i da ne doprinosi na najbolji mogući način očuvanju dobrih tradicija četnickog pokreta. Mislim da to sada spada u neku novu kvazi-kulturu i da nanosi štetu i ljudima koji na takav način sada stiču, kako oni misle, neku dodatnu afirmaciju, bez obzira na kom se mestu oni nalaze", kazao je ministar.
(Beta)
