Predstavnici Srbije i šest zemalja regiona sastali su se danas u Beogradu kako bi formirali regionalnu mrežu za iskorenjivanje torture, kaže Miloš Janković.
Zamenik ombudsmana je na regionalnom sastanku u Beogradu, na kojem su učestvovali predstavnici Albanije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, rekao da je stvaranje te mreže neophodnost efikasnije borbe za iskorenjivanja mučenja i drugih oblika zlostavljanja.
"Mreža treba da funkcioniše kao mehanizam koji uz minimalno opterećenje resursa i tekućih ciklusa rada omogućava razmenu informacija i ideja, od rasprave o spornim idejama do zajedničkog postupanja", rekao je Janković.
On je rekao da je u Srbiji, a verovatno i u celom regionu, uočljivo da se zalaganje za zašstitu prava osoba lišenih slobode, kao i zagovoranje zabrane zlostavljanja doživljava kao pokušaj da se tim licima omoguće privilegije, da im se daju veća prava i zaštita nego što imaju, odnosno zaslužuju.
"Svesni smo da se uočeni nedostaci položaja osoba lišenih slobode i njihove zaštite od torutre i ostalih oblika zlostavljanja protežu od pojedinačnih odnosa državnih službenika, preko nedostatka u organizaciji funkcionisanja određene ustanove, zatim nedostataka sistema kao celine, do nedostataka propisa", rekao je zamenik zaštitnika građana.
Janković je kazao da su zabrana mučenja, kao i zabrana nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja zajemčeni Ustavom, brojnim zakonima, kao i najznačajnijim konvencijama.
"Međutim, nedostaje iskreno uverenje da su ta osnovna ljudska prava neprikosnovena i da pripadaju svakom građaninu, pa i onom kooji je uhapšen pritvoren iili osuđen, tražiilac azila, ilegalni imigrant, kao i svim osobama sa mentalnim smetnjama i smetnjama u razvoju", rekao je Janković.
On je istakao da se zalaganje za poštovanje međunarodnih standarda "uobičajeno doživljava kao nešto nametnuto, odnosno, kao prihvatanje tuđih pravila koja nisu primenljiva na ovim prostorima".
Janković je ukazao da teze o posebnosti kulture ljudskih prava, kulturološke osobenosti tradicije, specifičnosti i navika na ovim prostorima dovodi do populističkih teza, pa "čak i do zagovaranja opravdanosti zlostavljanja".
"U Srbiji se javljaju ideje ponovnog uvođenja smrtne kazne, uvećanja dužine trajanja kazni zatvora, a stalno se obnavljaju i ideje za hemijske kastracije", kazao je Janković.
On je naveo da često može da se čuje da zaštitu od zlostavljanja ne zaslužuju osobe lišene slobode koje su ubice, silovetalji i pedofili, kao i pripadnici LGBT populicije i nacionalnih manjina.
"To doseže i do ignorisanja bilo kakvih prava osoba sa mentalnim smetnjam i poremećajima", rekao je Janković.
On je rekao da dosadašnjim monitoringom mesta u kojima su osobe lišene slobode, nije uočena tortura kao sistemski organizovana i podsticana pojava.
Za sutra je najavljeno formiranje regionalne mreže za borbu protiv torture, kao i izbor njenog rukovodstva.
(Beta Foto Beta Miloš Miškov)
"Mreža treba da funkcioniše kao mehanizam koji uz minimalno opterećenje resursa i tekućih ciklusa rada omogućava razmenu informacija i ideja, od rasprave o spornim idejama do zajedničkog postupanja", rekao je Janković.
On je rekao da je u Srbiji, a verovatno i u celom regionu, uočljivo da se zalaganje za zašstitu prava osoba lišenih slobode, kao i zagovoranje zabrane zlostavljanja doživljava kao pokušaj da se tim licima omoguće privilegije, da im se daju veća prava i zaštita nego što imaju, odnosno zaslužuju.
"Svesni smo da se uočeni nedostaci položaja osoba lišenih slobode i njihove zaštite od torutre i ostalih oblika zlostavljanja protežu od pojedinačnih odnosa državnih službenika, preko nedostatka u organizaciji funkcionisanja određene ustanove, zatim nedostataka sistema kao celine, do nedostataka propisa", rekao je zamenik zaštitnika građana.
Janković je kazao da su zabrana mučenja, kao i zabrana nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja zajemčeni Ustavom, brojnim zakonima, kao i najznačajnijim konvencijama.
"Međutim, nedostaje iskreno uverenje da su ta osnovna ljudska prava neprikosnovena i da pripadaju svakom građaninu, pa i onom kooji je uhapšen pritvoren iili osuđen, tražiilac azila, ilegalni imigrant, kao i svim osobama sa mentalnim smetnjama i smetnjama u razvoju", rekao je Janković.
On je istakao da se zalaganje za poštovanje međunarodnih standarda "uobičajeno doživljava kao nešto nametnuto, odnosno, kao prihvatanje tuđih pravila koja nisu primenljiva na ovim prostorima".
Janković je ukazao da teze o posebnosti kulture ljudskih prava, kulturološke osobenosti tradicije, specifičnosti i navika na ovim prostorima dovodi do populističkih teza, pa "čak i do zagovaranja opravdanosti zlostavljanja".
"U Srbiji se javljaju ideje ponovnog uvođenja smrtne kazne, uvećanja dužine trajanja kazni zatvora, a stalno se obnavljaju i ideje za hemijske kastracije", kazao je Janković.
On je naveo da često može da se čuje da zaštitu od zlostavljanja ne zaslužuju osobe lišene slobode koje su ubice, silovetalji i pedofili, kao i pripadnici LGBT populicije i nacionalnih manjina.
"To doseže i do ignorisanja bilo kakvih prava osoba sa mentalnim smetnjam i poremećajima", rekao je Janković.
On je rekao da dosadašnjim monitoringom mesta u kojima su osobe lišene slobode, nije uočena tortura kao sistemski organizovana i podsticana pojava.
Za sutra je najavljeno formiranje regionalne mreže za borbu protiv torture, kao i izbor njenog rukovodstva.
(Beta Foto Beta Miloš Miškov)
