Studenti Univeziteta u Beogradu danas obeležavaju svoj dan, pod teretom nereformisanih nastavnih programa, brigom za budućnost nakon studija, ali i svešću da jedino sami treba nešto da učine kako bi im bilo bolje.
"Na fakultet sam došla sa mišlju da sve od mene zavisi. Da pomoć ne očekujem ni od koga drugog do od sebe same", rekla je Tanjugu studentkinja treće godine Pravnog fakulteta Kruna Maksimović, povodom Dana studenata.
Ona kaže da nema obezbeđen i siguran posao posle fakulteta, ali da je misao da će sa diplomom i stečenim znanjem biti na Zavodu za zapošljavanje za nju nepojmljiva i deluje destruktivno.
Kruna, koja ima prosek studiranja 10,00 smatra da je naš sistem studiranja između "bolonje" i klasičnog.
"Uzeli smo najbolje ili najgore od jednog i od drugog, stvorili neki hibrid, koji nisam sigurna da iko odlično poznaje. Plivamo u tim vodama koje, samim tim što su nepoznate, nejasne, čine se opasnim", ocenila je ova studentkinja.
Ona kaže da je ključ u koji veruje: zainteresovanost, posvećenost, informisanost, koji uz kvalitetno znanje, mentalno zdravlje i nezapuštenu duhovnost, kako tvrdi, ne može naići na vrata koja se neće otvoriti.
Ova mlada devojka školuje se o trošku budžeta, živi u domu, pa joj je problem finansija smanjen, ali navodi izjave kolega kojima su se studije odužile da ne žure, jer im je svejedno da li će biti nezaposleni sa 23 ili 28 godina.
Prema rečima profesorke Srbijanke Turajlić, u procesu reforme visokog obrazovanja prilično smo se "upetljali", a sprovedene mere su, kako kaže, unazadile sistem.
Imamo čudnu kombinaciju starog i novog sistema, a zapravo niti imamo stari sistem, koji je omogućavao kakvo takvo stabilno znanje, niti imamo novi model koji je trebalo da omogući veće zapošljavanje, rekla je Turajlić, profesorka u penziji.
"Ipak, studenti treba da shvate da je mladost njihova prednost ali i da budu svesni činjenice da treba da im bude bolje i da na tome sami moraju da rade", poručila je prof. Turajlić.
Prorektor UB Miodrag Popović smatra da je glavna prepreka za mlade to što upisuju studijske programe i fakultete koji ih neće dovesti do posla u skoroj budućnosti.
Nažalost, kako kaže, u nekim oblastima imamo veliki broj nezaposlenih visokostručnih kadrova, rekao je on smatrajući da treba podsticati finansijski razvoj onih struka koje mogu da zaposle i donesu kvalitetne izvozne poslove ovoj zemlji.
"Nismo dovoljno bogati da rasipamo ljudski resurs, moramo naš sistem obrazovanja da učinimo efiksnijim, da sa ovo malo raspoloživih sredstava na zadovoljavajućem nivou obrazujemo što veći krug mladih, koji će naći posao", rekao je Popović.
Govoreći o predviđanjima da bi, zbog teške materijalne situacije u budućnosti mogli da dođemo u poziciju da samo bogati studiraju, prof. Turajlić navodi da o tome ipak država vodi računa i da treba da postoje i oni studenti koji ništa ne plaćaju.
Iz budžeta se finansira oko 54 odsto studenata, ali fakulteti godinama pokušavaju da sopstveni materijalni položaj poprave "preko leđa" studenata, većim školarinama i netransparentnim taksama.
Školarina zavisi od atraktivnosti fakulteta, pa na nekim državnim ustanovama samofinansirajući studenti plaćaju studije koliko i na privatnim univerzitetima.
Osim školarine, tu su i troškovi smeštaja u domu ili iznajmljivanja stanova i soba, troškovi za ishranu, garderobu, prevoz...Oni koji stanuju u domu, ako imaju studentski kredit ili stipendiju, koja iznosi 6.100 dinara, u boljem su položaju, jer te pare pokrivaju troškove menze i sobe u domu.
Prosvetne vlasti podsećaju mlade da ima fakulteta, poput tehničkih, koji se mogu završiti o trošku države i ne čeka se posao.
Upravo ovi fakulteti treba da budu moto budućeg razvoja Srbije, rekao je nedavno ministar Žarko Obradović i naveo da ove ustanove imaju malo studenata, ali da poslodavci traže taj kadar.
Studenti koji upišu tehnički fakultet mogu o trošku države da ga završe, uključujući masters i doktorske studije, a sa druge strane na društvenim fakultetima veliki je pritisak studenata koji nakon završenih studija ne mogu da se zaposle.
Inače, prema istraživanjima, studenti koji žele u roku da završe studije treba da uče oko 40 časova nedeljno.
Međutim, u praksi studenti znatno manje vremena posvećuju učenju, zbog čega je prosek studiranja 6,8 godina. Prvu godinu studija ponovi 25 odsto mladih, drugu 46 procenata, treću 40 odsto, rezultati su istraživanja u kojima se navodi da tek svaki peti student diplomira u roku.
Između dva obeležavanja Dana studenata, akademci UB dobili su i novi pravilnik o vrednovanju vannastavnih aktivnosti studenata.
(Tanjug, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Ona kaže da nema obezbeđen i siguran posao posle fakulteta, ali da je misao da će sa diplomom i stečenim znanjem biti na Zavodu za zapošljavanje za nju nepojmljiva i deluje destruktivno.
Kruna, koja ima prosek studiranja 10,00 smatra da je naš sistem studiranja između "bolonje" i klasičnog.
"Uzeli smo najbolje ili najgore od jednog i od drugog, stvorili neki hibrid, koji nisam sigurna da iko odlično poznaje. Plivamo u tim vodama koje, samim tim što su nepoznate, nejasne, čine se opasnim", ocenila je ova studentkinja.
Ona kaže da je ključ u koji veruje: zainteresovanost, posvećenost, informisanost, koji uz kvalitetno znanje, mentalno zdravlje i nezapuštenu duhovnost, kako tvrdi, ne može naići na vrata koja se neće otvoriti.
Ova mlada devojka školuje se o trošku budžeta, živi u domu, pa joj je problem finansija smanjen, ali navodi izjave kolega kojima su se studije odužile da ne žure, jer im je svejedno da li će biti nezaposleni sa 23 ili 28 godina.
Prema rečima profesorke Srbijanke Turajlić, u procesu reforme visokog obrazovanja prilično smo se "upetljali", a sprovedene mere su, kako kaže, unazadile sistem.
Imamo čudnu kombinaciju starog i novog sistema, a zapravo niti imamo stari sistem, koji je omogućavao kakvo takvo stabilno znanje, niti imamo novi model koji je trebalo da omogući veće zapošljavanje, rekla je Turajlić, profesorka u penziji.
"Ipak, studenti treba da shvate da je mladost njihova prednost ali i da budu svesni činjenice da treba da im bude bolje i da na tome sami moraju da rade", poručila je prof. Turajlić.
Prorektor UB Miodrag Popović smatra da je glavna prepreka za mlade to što upisuju studijske programe i fakultete koji ih neće dovesti do posla u skoroj budućnosti.
Nažalost, kako kaže, u nekim oblastima imamo veliki broj nezaposlenih visokostručnih kadrova, rekao je on smatrajući da treba podsticati finansijski razvoj onih struka koje mogu da zaposle i donesu kvalitetne izvozne poslove ovoj zemlji.
"Nismo dovoljno bogati da rasipamo ljudski resurs, moramo naš sistem obrazovanja da učinimo efiksnijim, da sa ovo malo raspoloživih sredstava na zadovoljavajućem nivou obrazujemo što veći krug mladih, koji će naći posao", rekao je Popović.
Govoreći o predviđanjima da bi, zbog teške materijalne situacije u budućnosti mogli da dođemo u poziciju da samo bogati studiraju, prof. Turajlić navodi da o tome ipak država vodi računa i da treba da postoje i oni studenti koji ništa ne plaćaju.
Iz budžeta se finansira oko 54 odsto studenata, ali fakulteti godinama pokušavaju da sopstveni materijalni položaj poprave "preko leđa" studenata, većim školarinama i netransparentnim taksama.
Školarina zavisi od atraktivnosti fakulteta, pa na nekim državnim ustanovama samofinansirajući studenti plaćaju studije koliko i na privatnim univerzitetima.
Osim školarine, tu su i troškovi smeštaja u domu ili iznajmljivanja stanova i soba, troškovi za ishranu, garderobu, prevoz...Oni koji stanuju u domu, ako imaju studentski kredit ili stipendiju, koja iznosi 6.100 dinara, u boljem su položaju, jer te pare pokrivaju troškove menze i sobe u domu.
Prosvetne vlasti podsećaju mlade da ima fakulteta, poput tehničkih, koji se mogu završiti o trošku države i ne čeka se posao.
Upravo ovi fakulteti treba da budu moto budućeg razvoja Srbije, rekao je nedavno ministar Žarko Obradović i naveo da ove ustanove imaju malo studenata, ali da poslodavci traže taj kadar.
Studenti koji upišu tehnički fakultet mogu o trošku države da ga završe, uključujući masters i doktorske studije, a sa druge strane na društvenim fakultetima veliki je pritisak studenata koji nakon završenih studija ne mogu da se zaposle.
Inače, prema istraživanjima, studenti koji žele u roku da završe studije treba da uče oko 40 časova nedeljno.
Međutim, u praksi studenti znatno manje vremena posvećuju učenju, zbog čega je prosek studiranja 6,8 godina. Prvu godinu studija ponovi 25 odsto mladih, drugu 46 procenata, treću 40 odsto, rezultati su istraživanja u kojima se navodi da tek svaki peti student diplomira u roku.
Između dva obeležavanja Dana studenata, akademci UB dobili su i novi pravilnik o vrednovanju vannastavnih aktivnosti studenata.
(Tanjug, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images/Thinkstock)
