Srbija je dobila prvi kozački pokret, čiji su članovi zakletvu položili u ckrvi mauzoleja Karađorđevića na Oplencu, a u njegovom osnivanju pomogli su im kozaci iz Jalte u Ukrajini, koji su i članovi Međunarodnog saveza kozaka, kao i iz Moskve.
Prva Kozačka stanica čije je sedište u Topoli nosi naziv "Blagovesti", broji 42 člana, među kojima su i dve žene. Svi oni su juče položili zakletvu da će poštovati kozačke principe, odnosno da će čuvati zemlju, veru, tradiciju, prijatelje.
Za atamana Kozačke stanice u Topoli izabran je Stevo Vranić koji je izjavio da će srpski kozaci raditi na razvijanju duhovne, kulturne i ekonomske saradnje.
"Cilj nam je da ponudimo zdrave projekte, da kroz veteranske organizacije Rusije nađemo investicije, da ponudimo ono što imamo, a to su zdrava hrana i turizam", rekao je Vranić.
On je dodao da već postoje projekti za koje će se tražiti invesitotiri i da je reč o prozivodnji zdrave hrane, rekonstrukciji banja i proizvodnji alternativnih izvora energije.
Ataman kozaka Jalte pukovnik Anatolij Išćuk istakao je da će saradnja ići, pre svega, u duhovnom i kulturnom smeru, a vrlo brzo i u ekonomiji.
On je istakao da je kozaštvo način života, a kozak je osoba koja će, ako treba, dati svoj život za svoju državu.
"Kozak je zaštitnik otadžbine. Ne može biti kozak onaj ko nije kršten i ko nije pravoslavac. Ne može biti kozak ko nije zaštitnik države, kulture, vere. Osnova je patriotizam", naveo je Išćuk.
Lekar Verica Živanović, jedna je od dve žene koje su članice kozačkog pokreta u Topoli, rekla je da je suština novoosnovanog kozačkog porketa da ljudi prihvate takav kodeks ponašanja kakav imaju kozaci, da budu moralnog karaktera, da imaju odgovornost prema društvu, zajednici, porodici i otadžbini.
Naglasivši da su članovi Kozačke stanice u Topoli veterani ratova, članovi raznih srpsko-ruskih asoacijaja, Živanovićeva je rekla da svako ko želi da se učlani mora da bude častna i poštena osoba i da ima ljude koji će potvrditi takav način života.
U narednom periodu kozački pokreti biće osnovani i u Studenici i Kragujevcu, gde je danas gradska uprava priredila prijem za kozake iz Jalte i Moskve.
Kozaci iz Jalte i Moskve nekoliko dana borave u Srbiji, gde su došli na poziv Udruženja rusko-srpske saradnje, čiji je predsednik Stevo Vranić.
(Tanjug)
Za atamana Kozačke stanice u Topoli izabran je Stevo Vranić koji je izjavio da će srpski kozaci raditi na razvijanju duhovne, kulturne i ekonomske saradnje.
"Cilj nam je da ponudimo zdrave projekte, da kroz veteranske organizacije Rusije nađemo investicije, da ponudimo ono što imamo, a to su zdrava hrana i turizam", rekao je Vranić.
On je dodao da već postoje projekti za koje će se tražiti invesitotiri i da je reč o prozivodnji zdrave hrane, rekonstrukciji banja i proizvodnji alternativnih izvora energije.
Ataman kozaka Jalte pukovnik Anatolij Išćuk istakao je da će saradnja ići, pre svega, u duhovnom i kulturnom smeru, a vrlo brzo i u ekonomiji.
On je istakao da je kozaštvo način života, a kozak je osoba koja će, ako treba, dati svoj život za svoju državu.
"Kozak je zaštitnik otadžbine. Ne može biti kozak onaj ko nije kršten i ko nije pravoslavac. Ne može biti kozak ko nije zaštitnik države, kulture, vere. Osnova je patriotizam", naveo je Išćuk.
Lekar Verica Živanović, jedna je od dve žene koje su članice kozačkog pokreta u Topoli, rekla je da je suština novoosnovanog kozačkog porketa da ljudi prihvate takav kodeks ponašanja kakav imaju kozaci, da budu moralnog karaktera, da imaju odgovornost prema društvu, zajednici, porodici i otadžbini.
Naglasivši da su članovi Kozačke stanice u Topoli veterani ratova, članovi raznih srpsko-ruskih asoacijaja, Živanovićeva je rekla da svako ko želi da se učlani mora da bude častna i poštena osoba i da ima ljude koji će potvrditi takav način života.
U narednom periodu kozački pokreti biće osnovani i u Studenici i Kragujevcu, gde je danas gradska uprava priredila prijem za kozake iz Jalte i Moskve.
Kozaci iz Jalte i Moskve nekoliko dana borave u Srbiji, gde su došli na poziv Udruženja rusko-srpske saradnje, čiji je predsednik Stevo Vranić.
(Tanjug)
