Dr Zoran Đurić, Neuropsihijatar Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" objasnio je za MONDO da je vrlo teško reći koji su motivi ovog zločina s obzirom na to da se o ubici malo zna.

"Možemo samo da dajemo pretpostavke jer pravi zaključci mogu se doneti samo u terapeutskom razgovoru sa osobom koja je taj zločin počinila", kaže Đurić.

"S obzirom na to da čovek ima 60 godina, kod njega je najverovatnije popustilo ne samo fizičko, već i psihičko zdravlje, a postojao je verovatno i konfliktan odnos u porodici", ističe ovaj neurosphijitar i dodaje:

"Naznaka o mogućem zločinu je sigurno bilo, ali okolina to verovatno nije primećivala. Sve ukazije na lične frustracije i psihički poremećaj, ali ne bih rekao da je reč o depresivnoj osobi jer oni usmeravaju agresiju ka sebi, a ne drugima, što ovde nije slučaj."

Đurić ne veruje da je učešće u ratu primarni razlog, s obzirom na vremensku distancu.

Sa njim se ne slaže klinički psiholog Vojnomedicinske akademije Vlajko Panović koji kaže da se nikada ne zna kada će ratne traume izaći na površinu.

"Mnogi naši ratnici nisu na adekvatan način zbrinuti, tako da je moguće očekivati da se dešavaju takve stvari", dodao je Panović.

"Imali smo slučajeve da posle trideset godina, pri otvaranju šampanjca, čoveka to asocira na pucnjavu što pokreće lanac asocijacija koji može dovesti do nečega što nije dobro za njega ili okolinu", rekao je Panović agenciji Beta.

Uz ocenu da se još ne zna šta je motiv ubistva, dodao je da mnogi "upadnu u depresiju, iz koje se događaju i samoubistva i ubistva".

"Ima mnogo ljudi koji se osećaju obezvređeni - ne mislim na politiku, nego uopšte na celu društvenu klimu. Naši resursi za adaptaciju na promene nisu neiscrpni i neki ljudi 'pucaju' ", rekao je Panović.

Prema njegovim rečima, mediji koji promovišu nasilje treba da naprave "kulturološki zaokret", kao i sve institucije koje se "bave čovekom, pre svega ljudskom dušom".

(Jelena Stokić ,MONDO/Foto: Darko Vojinović, AP/Beta)