Zalihe nafte u Iraku procenjuju se na oko 216 milijardi barela, što je bezmalo dvostruko više nego što je ranije utvrdjeno, piše londonski "Fajnenšel tajms", pozivajući se na istraživanje konsalting kompanije IHS.
Zalihe nafte u Iraku procenjuju se na oko 216 milijardi barela, što je bezmalo dvostruko više nego što je ranije utvrdjeno, piše londonski "Fajnenšel tajms", pozivajući se na istraživanje konsalting kompanije IHS.Pre invazije SAD i njihovih saveznika na Irak, u proleće 2003. godine, medjunarodni eksperti su procenili iračke naftne rezerve na oko 116 milijardi barela.
Posle dolaska Amerikanaca, analize geološke karte te zemlje, koje su obavili američki i specijalisti iz nekih drugih najrazvijenijih zapadnih zemalja, pokazale su da u iračkim naftnim nalazištima ima još sto milijardi barela dragcenog energenta.
Irak će, ako se ta procena pokaže tačnom, postati druga zemlja u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK), po rezervama najvažnije energetske sirovine - iza Saudijske Arabije, a ispred Irana.
Uprkos ogromnim zalihama, iračka dnevna proizvodnja nafte sada je manja od dva miliona barela. To je oko 50 odsto niže od produkcije koja je ostvarivana još početkom devete decenije minulog veka.
Rast iračke proizvodnje nafte do nivoa od četiri miliona barela dnevno moguć je, prema oceni stručnjaka ISH, tek u periodu od narednih pet godina.
Posle dolaska u Irak, američki zvaničnici su najavljivali brzo podizanje dnevne proizvodnje nafte u Iraku na tri do tri po miliona barela dnevno. Američki plan o brzom oživljavanju iračke proizvodnje nafte nije, medjutim, do sad ni približno ostvaren, pre svega zbog stalnih sabotaža na proizvodnim postrojenjima i velikih problema u transportu sirovine kroz lokalne naftovode.
Naftonosna polja u Iraku i terminali za transport u Basri i Kirkuku bili su u protekle četiri godine meta učestalih napada iračkih pobunjenika i zbog toga je proizvodnja nafte i dalje osetno niža od nivoa koji su ranije najavljivali i priželjkivali Amerikanci, navode analitičari.
Mnogi protivnici američke okupacije Iraka smatraju da se Vašington na tu vojnu akciju, bez dozvole UN, odlučio jer je po svaku cenu želeo da preuzme faktičku kontrolu nad ogromnim zalihama nafte u tom delu Bliskog istoka.
(Tanjug)
