Na javnom slušanju o konceptu tužilačke istrage, zamenik Višeg tužioca u Beogradu i posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković naveo je da je tužilačka istraga od 15. Januara 2012. uvedena u tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine koja su ocenila primenu ZKP više nego pozitivno.
On je kazao da je bilo vremena da se i ostala tužilaštva pripreme za primenu novina iz ZKP.
Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan kazao je da tužilačka istraga, koja je prisutna svuda u svetu, mnogo pomaže u brzini vođenja krivičnih postupaka do izricanja presude i u lakšem i jeftinijem dolaženju do istine.
"Od suštinske važnosti za Srbiju, naročito u momentu kada se vodi beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije da svi ovi principi tužilačke istrage budu dosledno primenjeni", kazao je Cvijan.
Na javnom slušanju kome su, pored domaćih eksperata i poslanika Skupštine Srbije prisustvovali i stručnjaci iz Nemačke, zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić rekao je da se ne zalaže za tužilačku istragu po svaku cenu.
On je ukazao na potencijalne neustavnosti u ZKP-u, navodeći proširivanje tužilačke istrage i na tužilačke saradnike i istakao da će podržati novi ZKP ako bude omogućio vrednosti kao što su fer suđenje i objektivne odluke.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić naveo je da je mnogo urađeno na uvođenju tužilačke istrage, ali da rešenja iz ZKP-a ne garantuju efikasnost postupka i da je pitanje koliko su tužilaštva u Srbiji spremna za primenu ZKP-a.
Škulić je rekao da bi ulogu istražnog sudije u postupku trebalo da zameni tužilac i da nigde gde se sprovodi tužilačka istraga nijedan dokaz tužioca nije jednak dokazu koji je izveo sud.
"Mi želimo javnotužilačku istragu a da svaki dokaz tužioca bude isti dokazu koji je izveo sud", kazao je Škulić i dodao da bi država možda trebalo da razmotri mogućnost donošenja novog ZKP-a jer postojića zakonska rešenja unose nepotrebne komplikacije u
postupak.
Pomoćnik ministra pravde Milisav Čogurić kazao je da očekuje da će tužilačka istraga učiniti da krivični postupak bude racionalniji i efikasniji i najavio skore izmene ZKP-a pre uvođenja tužilačke istrage.
Ekspert iz Nemačke i bivši savezni republički tužilac Nemačke Jirgen Den je naveo da je u Nemačkoj tužilačka istraga počela da se primenjuje 1977. i da istražne radnje obavlja tužilac samostalno ili kroz pomoćne organe - policiju kao produženu ruku tužilaštva i Poresku službu.
"Tužilac je odgovoran za to da se sve istražne radnje u postupku sprovode u skladu sa zakonom", kazao je Den i dodao da tužilac rukovodi istagama kada je reč o teškim krivičnim delima kao što su ubistvo, privredni kriminal, korupcija i organizovani kriminal.
Javno slušanje o javnotužilačkoj istrazi sa osvrtom na uporednopravno iskustvo Nemačke organizovao je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
(Beta, na slici: Branko Stamenković, Tanjug, Zoran Žestić)
On je kazao da je bilo vremena da se i ostala tužilaštva pripreme za primenu novina iz ZKP.
Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan kazao je da tužilačka istraga, koja je prisutna svuda u svetu, mnogo pomaže u brzini vođenja krivičnih postupaka do izricanja presude i u lakšem i jeftinijem dolaženju do istine.
"Od suštinske važnosti za Srbiju, naročito u momentu kada se vodi beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije da svi ovi principi tužilačke istrage budu dosledno primenjeni", kazao je Cvijan.
Na javnom slušanju kome su, pored domaćih eksperata i poslanika Skupštine Srbije prisustvovali i stručnjaci iz Nemačke, zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić rekao je da se ne zalaže za tužilačku istragu po svaku cenu.
On je ukazao na potencijalne neustavnosti u ZKP-u, navodeći proširivanje tužilačke istrage i na tužilačke saradnike i istakao da će podržati novi ZKP ako bude omogućio vrednosti kao što su fer suđenje i objektivne odluke.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić naveo je da je mnogo urađeno na uvođenju tužilačke istrage, ali da rešenja iz ZKP-a ne garantuju efikasnost postupka i da je pitanje koliko su tužilaštva u Srbiji spremna za primenu ZKP-a.
Škulić je rekao da bi ulogu istražnog sudije u postupku trebalo da zameni tužilac i da nigde gde se sprovodi tužilačka istraga nijedan dokaz tužioca nije jednak dokazu koji je izveo sud.
"Mi želimo javnotužilačku istragu a da svaki dokaz tužioca bude isti dokazu koji je izveo sud", kazao je Škulić i dodao da bi država možda trebalo da razmotri mogućnost donošenja novog ZKP-a jer postojića zakonska rešenja unose nepotrebne komplikacije u
postupak.
Pomoćnik ministra pravde Milisav Čogurić kazao je da očekuje da će tužilačka istraga učiniti da krivični postupak bude racionalniji i efikasniji i najavio skore izmene ZKP-a pre uvođenja tužilačke istrage.
Ekspert iz Nemačke i bivši savezni republički tužilac Nemačke Jirgen Den je naveo da je u Nemačkoj tužilačka istraga počela da se primenjuje 1977. i da istražne radnje obavlja tužilac samostalno ili kroz pomoćne organe - policiju kao produženu ruku tužilaštva i Poresku službu.
"Tužilac je odgovoran za to da se sve istražne radnje u postupku sprovode u skladu sa zakonom", kazao je Den i dodao da tužilac rukovodi istagama kada je reč o teškim krivičnim delima kao što su ubistvo, privredni kriminal, korupcija i organizovani kriminal.
Javno slušanje o javnotužilačkoj istrazi sa osvrtom na uporednopravno iskustvo Nemačke organizovao je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
(Beta, na slici: Branko Stamenković, Tanjug, Zoran Žestić)
Pridruži se MONDO zajednici.
