On je naveo da novac od školarina spada u samostalni prihod fakulteta i koristi se za pokrivanje materijalnih troškova na fakultetima, jer Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokriva samo jedan deo.

"Ministarstvo prosvete pokriva 30 do 70 odsto za materijalne troškove, grejanje, struju, vodu, komunalije. Materijalni troškovi koji se odnose na nastavu, potrošni materijala, pokriva svega 20 odsto", kazao je Bumbaširević gostujući na RTS-u.

On je naveo da je preporuka Senata bila da fakulteti, ukoliko nađu drugo rešenje, ne povećavaju školarine i to je učinilo dvadesetak fakulteta, dok preostalih desetak u sastavu UB nisu našli druge načine da premoste nedostatak novca i odlučili su se da povećaju školarine.

Dodao je da se korigovanje školarina odnosi na samofinansirajuće studente, a da je veći broj studenata UB ne plaća školarine, već su budžetski studenti.

"Ako gledamo prvu godinu, upiše se oko 14.500 studenata, više od 9.000 studenata ne plaća školarinu, a oko 5.000 plaća školarinu. Za njih postoji još jedna dodatna mogućnost da ako polože sve ispite sa prve godine, očiste godinu, pređu na budžet", kazao je rektor.

Upitan zašto su se pojedini fakulteti oglušili o predlog Senata da povećanje školarine ne bude veće od 12 odsto, Bumbaširević je rekao da je povećanje veće od 12 odsto tražio samo Stomatološki fakultet, jer ovaj fakultet ima velike troškove za potrošni materijal, kao i da cene školarina dugo nisu menjali.

Govoreći o uspehu primene Bolonje u Srbiji i prolaznosti na pojedinim ispitima, on je naveo da je prolaznost u poslednjih nekoliko godina povećana, ali da se nije išlo na snižavanje kriterijuma, već na poboljašanje nastave, što je dovelo do polaganja ispita na vreme.

Uprkos stavu Ministarstva prosvete i molbama studenata da školarine na fakultetima ne treba menjati , 13 od 31 fakulteta u Beogradu tražilo da se školarine povećaju.

(Tanjug/Foto: Ilustracija Guliver Getty Thinstock)