U Srbiji obeležen Dan Evrope, 9. maj, u znak sećanja na isti datum 1950. godine, kada je francuski ministar Rober Šuman predstavio predlog organizovanja Evrope, kao i Dan pobede nad fašizmom.
Povodom Dana Evrope, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je u autorskom tekstu za list "Danas" naveo da je Srbija posle 20 godina uspela da sagleda svoje greške i promeni odnos prema Evropi, što predstavlja početak stvaranja uspešnije, modernije i snažnije Srbije, koja će za koju godinu moći da bude lider u regionu.
Potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić i šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer razgovarali su u Domu omladine sa 500 učenika srednjih škola u Srbiji, upriličenom u okviru obeležavanja Dana Evrope.
Grubješić je istakla da je proces evrointegracija maratonska trka, ali da se nada da će u junu biti pređena tačka iza koje će taj proces biti nepovratan.
"Očekujem da krajem juna dobijemo datum početka pregovora i od tog trenutka počinje pravi proces prilagođavanja sistemu i standardima EU. Mi ne znamo koliko će proces pregovaranja trajati, ali na osnovu primera Hrvatske možemo da kažemo između pet i osam godina, ukoliko budemo dobro pregovarali i uspešno transformisali Srbiju u modernu i uređenu državu", rekla je Grubješić.
Grubješić je istakla i da se EU danas, zbog finansijske i ekonomske krize, transformiše i da, iako je u prošlosti bila najveći donator u Srbiji, novac ne sme da bude motiv za ulazak u EU.
Sa srednjoškolcima je na tribini "Razgovarajmo o Evropi" na prisan i otvoren način razgovarao i Dežer, koji je poručio da se ne može dopustiti da Srbija u EU unese nerešen konflikt, ali da niko od nje ne traži da prizna nezavisnost Kosova, već da normalizuje odnose.
Dežer je izrazio nadu da će nedavno postignuti briselski sporazum Beograda i Prištine biti primenjen, jer će se tako na duži rok izbeći tenzije i konflikti i građanima omogućiti da žive u stabilnom i sigurnom okruženju.
"Ne želimo da vidimo da Srbija postane članica EU sa nerešenim problemom sa komšijama, zato insistiramo da obe strane diskutuju o problemima i pronađu održivo rešenje koje će olaksati život građana u Srbiji i na Kosovu. Ne želimo da unosimo konflikt u EU i zato želimo da problem bude rešen pre ulaska", rekao je Dežer.
Dežer će biti domaćin i tradicionalnog prijema povodom 9. maja, Dana Evrope.
Demokratska stranka je povodom Dana Evrope saopštila da je u prethodnom vremenu bila jedini garant evropskih vrednosti u Srbiji i da je sada važno da podrška evropskom putu bude osnov za trajnu državnu politiku.
DS je istakla da je ponosna što je od osnivanja bila jedina stranka u Srbiji koja je konstantno shvatala mesto Srbije u Evropi.
Dan Evrope je deljenjem letaka i upoznavanjem građana sa procesom evropskih integracija na beogradskom Cvetnom trgu obeležio i Evropski pokret, iz koga je poručeno da taj dan proslavljaju u iščekivanju dobijanja datuma za početak pregovora Srbije i EU, koji će predstavljati prekretnicu i istorijski važan trenutak za razvoj društva, suštinske reforme i modernizaciju zemlje.
Akcija je održana u još 14 gradova Srbije, a juče je sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršena svečana praznična počasna artiljerijska paljba.
Predsenik Srbije tomislav Nikolić je povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu položio venac na spomenik Neznanom junaku na Avali, a NVO Žene u crnom odala je poštu žrtvama u spomen-parku Jajinci, a zatim i skupom na Terazijama gde su izvele performans.
Šuman je 9. maja 1950. godine objavio deklaraciju u kojoj je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se rat izmedu evropskih zemalja, a pogotovo Francuske i Nemačke, učinio ne samo nezamislivim, nego i fizički nemogućim.
Već sledeće godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena EU.
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. i EZ su tad pristupile Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg.
Evropski savet je 1955. godine u Milanu odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.
Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta (Holandija), stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine, a njime su utvrđena tri stuba EU: nadnacionalni, kao prvi stub, zajednicka spoljna i bezbednosna politika, kao drugi, i saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjim poslovima, kao treci stub Unije.
EU od 1. januara 2007. godine ima 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula Unija će dobiti i 28. člana - Hrvatsku.
Inače, danas se slavi i dan pobede nad fašizmom - 9. maj, kada je 1945. nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, svečano se obeležava u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadzikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu.
Ruski predsednik Vladimir Putin pratio vojnu paradu na Crvenom trgu - najveću vojnu paradu koja se održava svake godine u Moskvi, sa velikim mimohodom više rodova vojske i preleta avijacije.
U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke. Potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić i šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer razgovarali su u Domu omladine sa 500 učenika srednjih škola u Srbiji, upriličenom u okviru obeležavanja Dana Evrope.
Grubješić je istakla da je proces evrointegracija maratonska trka, ali da se nada da će u junu biti pređena tačka iza koje će taj proces biti nepovratan.
"Očekujem da krajem juna dobijemo datum početka pregovora i od tog trenutka počinje pravi proces prilagođavanja sistemu i standardima EU. Mi ne znamo koliko će proces pregovaranja trajati, ali na osnovu primera Hrvatske možemo da kažemo između pet i osam godina, ukoliko budemo dobro pregovarali i uspešno transformisali Srbiju u modernu i uređenu državu", rekla je Grubješić.
Grubješić je istakla i da se EU danas, zbog finansijske i ekonomske krize, transformiše i da, iako je u prošlosti bila najveći donator u Srbiji, novac ne sme da bude motiv za ulazak u EU.
Sa srednjoškolcima je na tribini "Razgovarajmo o Evropi" na prisan i otvoren način razgovarao i Dežer, koji je poručio da se ne može dopustiti da Srbija u EU unese nerešen konflikt, ali da niko od nje ne traži da prizna nezavisnost Kosova, već da normalizuje odnose.
Dežer je izrazio nadu da će nedavno postignuti briselski sporazum Beograda i Prištine biti primenjen, jer će se tako na duži rok izbeći tenzije i konflikti i građanima omogućiti da žive u stabilnom i sigurnom okruženju.
"Ne želimo da vidimo da Srbija postane članica EU sa nerešenim problemom sa komšijama, zato insistiramo da obe strane diskutuju o problemima i pronađu održivo rešenje koje će olaksati život građana u Srbiji i na Kosovu. Ne želimo da unosimo konflikt u EU i zato želimo da problem bude rešen pre ulaska", rekao je Dežer.
Dežer će biti domaćin i tradicionalnog prijema povodom 9. maja, Dana Evrope.
Demokratska stranka je povodom Dana Evrope saopštila da je u prethodnom vremenu bila jedini garant evropskih vrednosti u Srbiji i da je sada važno da podrška evropskom putu bude osnov za trajnu državnu politiku.
DS je istakla da je ponosna što je od osnivanja bila jedina stranka u Srbiji koja je konstantno shvatala mesto Srbije u Evropi.
Dan Evrope je deljenjem letaka i upoznavanjem građana sa procesom evropskih integracija na beogradskom Cvetnom trgu obeležio i Evropski pokret, iz koga je poručeno da taj dan proslavljaju u iščekivanju dobijanja datuma za početak pregovora Srbije i EU, koji će predstavljati prekretnicu i istorijski važan trenutak za razvoj društva, suštinske reforme i modernizaciju zemlje.
Akcija je održana u još 14 gradova Srbije, a juče je sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršena svečana praznična počasna artiljerijska paljba.
Predsenik Srbije tomislav Nikolić je povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu položio venac na spomenik Neznanom junaku na Avali, a NVO Žene u crnom odala je poštu žrtvama u spomen-parku Jajinci, a zatim i skupom na Terazijama gde su izvele performans.
Šuman je 9. maja 1950. godine objavio deklaraciju u kojoj je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se rat izmedu evropskih zemalja, a pogotovo Francuske i Nemačke, učinio ne samo nezamislivim, nego i fizički nemogućim.
Već sledeće godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena EU.
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. i EZ su tad pristupile Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg.
Evropski savet je 1955. godine u Milanu odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.
Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta (Holandija), stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine, a njime su utvrđena tri stuba EU: nadnacionalni, kao prvi stub, zajednicka spoljna i bezbednosna politika, kao drugi, i saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjim poslovima, kao treci stub Unije.
EU od 1. januara 2007. godine ima 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula Unija će dobiti i 28. člana - Hrvatsku.
Inače, danas se slavi i dan pobede nad fašizmom - 9. maj, kada je 1945. nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, svečano se obeležava u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadzikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu.
Ruski predsednik Vladimir Putin pratio vojnu paradu na Crvenom trgu - najveću vojnu paradu koja se održava svake godine u Moskvi, sa velikim mimohodom više rodova vojske i preleta avijacije.
U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).
U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.
Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.
Državna komisija bivše SFRJ objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.
(Tanjug/MONDO)
