Reis ul ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein Kavazović oglasio se povodom razdora među muslimanima Srbije.
Reis ul ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein Kavazović poručio je da svi problemi i nesporazumi unutar Islamske zajednice u Srbiji moraju biti rešavani u okivru Ustava, normativnih akata i predviđenih procedura, kroz organe i institucije Islamske zajednice u BiH i Mešihata te verske zajednice.
Muslimanska informativna agencija (MINA) je prenela da je to bio zajednički zaključak dvočasovnog radnog sastanka Kavazovića sa delegacijom Islamske zajednice u Srbiji koji su reis ul ulemu upoznali sa aktuelnim dešavanjima u mešihatu Islamske zajednice u Srbiji.
Zukorlićev mešihat je u ponedeljak na vanrednoj sednici odlučio da formira "Štab za odbranu Islamske zajednice", a, kako je saopšteno, to je učinjeno na osnovu informacija da su u toku "opsežne pripreme za novi napad na ustavni poredak Islamske zajednice u Srbiji po istom modelu koji se dogodio 2007. godine".
Cilj formiranja štaba je preduzimanje, kako je navedeno, svih potrebnih aktivnosti i poteza u cilju očuvanja ustavnog poretka i stvaranja normalnog ambijenta za funkcionisanje organa i ustanova te verske zajednice.
Navedeno je, naime, da se u okviru te Islamske zajednice i šire prikupljaju potpisi sa navodnom namerom pomirenja i uspostavljanje jedinstva te verske zajednice kojim se, kako se tvrdi, zapravo želi izmanipulisati što veći broj zaposlenih tako što bi njihovi potpisi kasnije bili upotrebljeni za pokušaj neustavnog preuzimanja Islamske zajednice.
"Mešihat je konstatovao da je medijsko-politička hajka na muftiju Muamera Zukorlića i njegove saradnike imala za cilj pripremanje terena za regrutovanje što većeg broja ljudi među zaposlenima i pripadnicima Islamske zajednice radi budućih antiustavnih postupaka i aktivnosti", navodeno je u saopštenju.
Islamska zajednica u Srbiji, posebno njen predsednik, muftija Zukorlić dospeo je u žizu javnosti u Sbiji i regionu nakon što je on navodno u svom kabinetu u mešihatu pretukao imama i šefa Ureda za hadž Bekira Makića, inače, zagovornika formiranje takozvane "treće" islamske zajednice u kojoj ne bi bilo mesta ni za Zukorlića, ni za reis ul ulemu Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića.
Prethodno, Mešihat je saopštio da je Makić smenjen s svih pozicija zbog finansijskih malverzacija.
Za jedinstvo, slobodu i autonomnost Islamske zajednice zalaže se i muftija Zukorlić koji tvrdi da mu je to preče od sopstvene pozicije ali nikada, kako kaže, neće pristati da se promene u toj verskoj zajednici obavljaju po "političko-medijskim udarima ili raznim peticijama, čime se ugrožava ustavni poredak i pravna procedura sistema Islamske zajednice".
Zukorlić smatra da Islamska zajednica ne sme dopustsiti da se o njenom konceptu i rukovodstvu odlučuje u, kako kaže, političko interesnim kurogivma u zemlji ili inostranstvu.
U Srbiji deluju dve islamske zajednice - IZS na čijem čelu je reis ul ulema Zilkić i IZuS koju predvodi Zukorlić. Do raskola je došlo početkom oktobra 2007. godine i od tada se dve zajednice međusobno ne priznaju, a njihovi sukobi su u početku bili veoma česti.
Pre nešto više od dve godine Turska je pokrenula inicijativu za pomirenje dve opcije Islamske zajednice koja nije realizovana i koja je u medijima često bila različito interpetirana.
Turska inicijativa za objedinjavanje dve islamske zajednice nije odumrla, na njoj se radi i očekuje se da bi ona trebalo da bude sprovedena do Ramazana, jednog od dva najveća praznika u islamu, koji ove godine počinje 11. jula.
Ta objedinjena ili kako je češće nazivaju "treća" Islamska zajednica ne bi imala poglavara i organizaciono bi pripadala Rijasetu Islamske zajednice u BiH.
(Tanjug/Foto: Screenshot YouTube)
Muslimanska informativna agencija (MINA) je prenela da je to bio zajednički zaključak dvočasovnog radnog sastanka Kavazovića sa delegacijom Islamske zajednice u Srbiji koji su reis ul ulemu upoznali sa aktuelnim dešavanjima u mešihatu Islamske zajednice u Srbiji.
Zukorlićev mešihat je u ponedeljak na vanrednoj sednici odlučio da formira "Štab za odbranu Islamske zajednice", a, kako je saopšteno, to je učinjeno na osnovu informacija da su u toku "opsežne pripreme za novi napad na ustavni poredak Islamske zajednice u Srbiji po istom modelu koji se dogodio 2007. godine".
Cilj formiranja štaba je preduzimanje, kako je navedeno, svih potrebnih aktivnosti i poteza u cilju očuvanja ustavnog poretka i stvaranja normalnog ambijenta za funkcionisanje organa i ustanova te verske zajednice.
Navedeno je, naime, da se u okviru te Islamske zajednice i šire prikupljaju potpisi sa navodnom namerom pomirenja i uspostavljanje jedinstva te verske zajednice kojim se, kako se tvrdi, zapravo želi izmanipulisati što veći broj zaposlenih tako što bi njihovi potpisi kasnije bili upotrebljeni za pokušaj neustavnog preuzimanja Islamske zajednice.
"Mešihat je konstatovao da je medijsko-politička hajka na muftiju Muamera Zukorlića i njegove saradnike imala za cilj pripremanje terena za regrutovanje što većeg broja ljudi među zaposlenima i pripadnicima Islamske zajednice radi budućih antiustavnih postupaka i aktivnosti", navodeno je u saopštenju.
Islamska zajednica u Srbiji, posebno njen predsednik, muftija Zukorlić dospeo je u žizu javnosti u Sbiji i regionu nakon što je on navodno u svom kabinetu u mešihatu pretukao imama i šefa Ureda za hadž Bekira Makića, inače, zagovornika formiranje takozvane "treće" islamske zajednice u kojoj ne bi bilo mesta ni za Zukorlića, ni za reis ul ulemu Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića.
Prethodno, Mešihat je saopštio da je Makić smenjen s svih pozicija zbog finansijskih malverzacija.
Za jedinstvo, slobodu i autonomnost Islamske zajednice zalaže se i muftija Zukorlić koji tvrdi da mu je to preče od sopstvene pozicije ali nikada, kako kaže, neće pristati da se promene u toj verskoj zajednici obavljaju po "političko-medijskim udarima ili raznim peticijama, čime se ugrožava ustavni poredak i pravna procedura sistema Islamske zajednice".
Zukorlić smatra da Islamska zajednica ne sme dopustsiti da se o njenom konceptu i rukovodstvu odlučuje u, kako kaže, političko interesnim kurogivma u zemlji ili inostranstvu.
U Srbiji deluju dve islamske zajednice - IZS na čijem čelu je reis ul ulema Zilkić i IZuS koju predvodi Zukorlić. Do raskola je došlo početkom oktobra 2007. godine i od tada se dve zajednice međusobno ne priznaju, a njihovi sukobi su u početku bili veoma česti.
Pre nešto više od dve godine Turska je pokrenula inicijativu za pomirenje dve opcije Islamske zajednice koja nije realizovana i koja je u medijima često bila različito interpetirana.
Turska inicijativa za objedinjavanje dve islamske zajednice nije odumrla, na njoj se radi i očekuje se da bi ona trebalo da bude sprovedena do Ramazana, jednog od dva najveća praznika u islamu, koji ove godine počinje 11. jula.
Ta objedinjena ili kako je češće nazivaju "treća" Islamska zajednica ne bi imala poglavara i organizaciono bi pripadala Rijasetu Islamske zajednice u BiH.
(Tanjug/Foto: Screenshot YouTube)
