Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je danas srednjoškolcima, tokom susreta sa njima u Domu omladine, da postoji predrasuda kako Srbija nije deo Evrope, a ocenio je i da obrazovni sistem Srbije "ne treba potcenjivati".
Obradović i šef delegacije EU Vensan Dežer odgovarali su na pitanja nekoliko stotina učenika drugih razreda srednjih škola, u sklopu debate "Razgovarajmo o Evropi" koju je organizovo EU info centar, u sklopu obeležavanja Dana Evrope.
"Ponekad se u javnosti stiče utisak da Srbija nije deo Evrope i da je ulazak u Evropsku uniju u stvari uslov za ulazak u Evropu", rekao je Obradović na debati, što je prethodno rekao i novinarima u holu Doma omladine, gde je obišao štandove u sklopu Festivala kulture, obrazovanja i građanskog aktivizma.
Obradović je ukazao da je Srbija geografski u Evropi, da je to uvek bila a da se evrointegracije tiču odnosa Srbije sa grupom država na tom kontinentu.
U uvodnom izlaganju na debati, Obradović je rekao da članstvo u Evropskoj uniji "nije poklon" i da đaci moraju da uče kako bi se usavršavali, isto kao što, kako je ocenio, država Srbija sada uči kako da se prilagodi standardima Unije.
Prema njegovim rečima, ako građani Srbije žele da žive bolje i da Srbija ne bude peta u Evropi po starosti svog stanovništva, onda treba da ulaže više u obrazovanje i svoju ekonomiju.
Vensan Dežer je ukazao da zemlje Unije sada prilagođavaju svoje sisteme obrazovanja novim izazovima, i da Unija "hoće više da ulaže u mlade".
Dežer je pozdravio nastojanja Srbije da i sama modernizuje svoj sistem obrazovanja, i da poveća svoja budžetska izdvajanja za taj sektor.
Šef delegacije EU je pozvao srpske srednjoškolce da se oprobaju u studiranju u zemljama Unije, i pohvalio ih je zbog dobrog znanja engleskog jezika, ali im je poručio da uče i druge jezike.
Na to se nadovezao Obradović rečima: "Ne potcenjujte naš obrazovni sistem" i ocenio da je upravo podatak o dobrim jezičkim znanjima srpskih đaka pokazatelj da kvalitet sistema postoji. Međutim, dodao je naposletku, obrazovni sistem Srbije "ne treba ni precenjivati".
Govoreći u prilog kvalitetu jezičkih znanja srpskih đaka, Obradović je ukazao da se prvi strani jezik u osnovnim školama Srbije uči već od prvog razreda a drugi strani jezik od petog, dok na primer u Sloveniji, zemlji Evropske unije, učenje stranog jezika kreće tek od četvrtog razreda.
Dežer je izjavio danas da EU ne traži od Srbije da prizna Kosovo niti ima ikakvih novih uslova za prijem u članstvo, ali da očekuje normalizaciju odnosa s Prištinom i nastavak sprovođenja reformi.
"Više puta sam ponovio i reći ću to opet: ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo", rekao je Dežer, podsetivši da je EU statusno neutralna i da pet od 27 članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.
"Kako mi da namećemo nešto Srbiji oko čega se ne slažu ni naše članice?", kazao je ambasador EU.
Dežer je rekao da i Srbiji i Kosovo imaju budućnost u EU, ali da spor oko statusa Kosova ne sme da bude prepreka na putu evrointegracije.
"Zato tražimo da se dijalogom reši problem i da se nađu rešenja za sva praktična pitanja, poput slobode kretanja, protoka robe, bezbednosti", rekao je on.
Brisel, prema njegovim rečima, očekuje od dveju strana da normalizuju odnose, ali ni na koji način ne nameće rešenja jer smatra da je na Beogradu i Prištini da kroz dijalog nađu načina da urede svoje odnose i reše praktična pitanja.
Dežer je rekao da bi nametanje rešenja sa strane neminovno vodilo ka eskalaciji napetosti, pa i sukoba, što EU želi da spreči, i ponovio je da dijalog nema alternativu, mada, kako je primetio, ne postoji nijedno rešenje koje bi u potpunosti odgovaralo obema stranama.
Na pitanje kako bi se on, da je rođen u Srbiji, osećao da mu neko "bez razloga oduzme deo teritorije", Dežer je odgovorio da je svestan da je to osetljivo pitanje, ali da treba imati u vidu da na Kosovu ne žive samo Srbi, već i 1,8 miliona kosovskih Albanaca i da je nužno naći rešenje koje će svim stanovnicima Kosova obezbediti da žive jedni kraj drugih.
On je rekao da donekle razume problem Kosova pošto je poreklom iz Alzasa, oko kojeg su Francuska i Nemačka vodile tri rata, u kojima su njegovi preci bili u vojskama obeju strana.
To vreme je daleko iza nas i odavno više ne postoje problemi, a ja se osećam kao Alzašanin, Francuz i Evropljanin, kazao je Dežer.
Srednjoškolci su Dežeru i Obradoviću postavljali pitanja koja su se ticala mogućnosti za usavršavanje u zemljama Unije, ali i opstanka srpskog jezika, kulture i tradicje.
(agencije/MONDO, foto: Beta, Emil Vaš)
"Ponekad se u javnosti stiče utisak da Srbija nije deo Evrope i da je ulazak u Evropsku uniju u stvari uslov za ulazak u Evropu", rekao je Obradović na debati, što je prethodno rekao i novinarima u holu Doma omladine, gde je obišao štandove u sklopu Festivala kulture, obrazovanja i građanskog aktivizma.
Obradović je ukazao da je Srbija geografski u Evropi, da je to uvek bila a da se evrointegracije tiču odnosa Srbije sa grupom država na tom kontinentu.
U uvodnom izlaganju na debati, Obradović je rekao da članstvo u Evropskoj uniji "nije poklon" i da đaci moraju da uče kako bi se usavršavali, isto kao što, kako je ocenio, država Srbija sada uči kako da se prilagodi standardima Unije.
Prema njegovim rečima, ako građani Srbije žele da žive bolje i da Srbija ne bude peta u Evropi po starosti svog stanovništva, onda treba da ulaže više u obrazovanje i svoju ekonomiju.
Vensan Dežer je ukazao da zemlje Unije sada prilagođavaju svoje sisteme obrazovanja novim izazovima, i da Unija "hoće više da ulaže u mlade".
Dežer je pozdravio nastojanja Srbije da i sama modernizuje svoj sistem obrazovanja, i da poveća svoja budžetska izdvajanja za taj sektor.
Šef delegacije EU je pozvao srpske srednjoškolce da se oprobaju u studiranju u zemljama Unije, i pohvalio ih je zbog dobrog znanja engleskog jezika, ali im je poručio da uče i druge jezike.
Na to se nadovezao Obradović rečima: "Ne potcenjujte naš obrazovni sistem" i ocenio da je upravo podatak o dobrim jezičkim znanjima srpskih đaka pokazatelj da kvalitet sistema postoji. Međutim, dodao je naposletku, obrazovni sistem Srbije "ne treba ni precenjivati".
Govoreći u prilog kvalitetu jezičkih znanja srpskih đaka, Obradović je ukazao da se prvi strani jezik u osnovnim školama Srbije uči već od prvog razreda a drugi strani jezik od petog, dok na primer u Sloveniji, zemlji Evropske unije, učenje stranog jezika kreće tek od četvrtog razreda.
Dežer je izjavio danas da EU ne traži od Srbije da prizna Kosovo niti ima ikakvih novih uslova za prijem u članstvo, ali da očekuje normalizaciju odnosa s Prištinom i nastavak sprovođenja reformi.
"Više puta sam ponovio i reći ću to opet: ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo", rekao je Dežer, podsetivši da je EU statusno neutralna i da pet od 27 članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.
"Kako mi da namećemo nešto Srbiji oko čega se ne slažu ni naše članice?", kazao je ambasador EU.
Dežer je rekao da i Srbiji i Kosovo imaju budućnost u EU, ali da spor oko statusa Kosova ne sme da bude prepreka na putu evrointegracije.
"Zato tražimo da se dijalogom reši problem i da se nađu rešenja za sva praktična pitanja, poput slobode kretanja, protoka robe, bezbednosti", rekao je on.
Brisel, prema njegovim rečima, očekuje od dveju strana da normalizuju odnose, ali ni na koji način ne nameće rešenja jer smatra da je na Beogradu i Prištini da kroz dijalog nađu načina da urede svoje odnose i reše praktična pitanja.
Dežer je rekao da bi nametanje rešenja sa strane neminovno vodilo ka eskalaciji napetosti, pa i sukoba, što EU želi da spreči, i ponovio je da dijalog nema alternativu, mada, kako je primetio, ne postoji nijedno rešenje koje bi u potpunosti odgovaralo obema stranama.
Na pitanje kako bi se on, da je rođen u Srbiji, osećao da mu neko "bez razloga oduzme deo teritorije", Dežer je odgovorio da je svestan da je to osetljivo pitanje, ali da treba imati u vidu da na Kosovu ne žive samo Srbi, već i 1,8 miliona kosovskih Albanaca i da je nužno naći rešenje koje će svim stanovnicima Kosova obezbediti da žive jedni kraj drugih.
On je rekao da donekle razume problem Kosova pošto je poreklom iz Alzasa, oko kojeg su Francuska i Nemačka vodile tri rata, u kojima su njegovi preci bili u vojskama obeju strana.
To vreme je daleko iza nas i odavno više ne postoje problemi, a ja se osećam kao Alzašanin, Francuz i Evropljanin, kazao je Dežer.
Srednjoškolci su Dežeru i Obradoviću postavljali pitanja koja su se ticala mogućnosti za usavršavanje u zemljama Unije, ali i opstanka srpskog jezika, kulture i tradicje.
(agencije/MONDO, foto: Beta, Emil Vaš)
