Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine zatražiće odobrenje Haškog tribunala da nekadašnjeg policijskog generala Vlastimira Đorđevića ispita o prikrivanju tela Albanaca ubijenih na Kosovu.
Tužilaštvo očekuje da će od tog međunarodnog suda u kratkom roku dobiti pozitivan odgovor.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je Tanjugu da nakon priznanja Đorđevića da ima saznanja o prebacivanju tela u masovnu grobnicu u Batajnici pojavila potreba da detaljne informacije pruži i domaćem pravosuđu.
"To je predmet koji dugo radimo. Postoji određeni napredak ali njegova saznanja su ključna jer brojni svedoci koje smo saslušali upravo govore da je on taj koji ima saznanja", rekao je Vekarić.
On je izrazio nadu da će ragovor sa Đorđevićem doprineti rasvetjavanju slučaja prikrivanja zločina nad kosovskim Albancima, što je važno i sa pozicije žrtava i sa pozicije dostizanja pravde.
"Očekujemo informacije iz kojih primarnih grobnica su tela prebacivana u sekundarnu grobnicu, ko su eventualni počinioci zataškavanja takvih zločina. Ne očekujemo da ćemo dobiti sve odgovore koji nas zanimaju jer do nekih smo i sami došli. Ta priča može da dovede porodice žrtava do tela njihovih najmilijih, ali važna je i zbog pomirenja u regionu", rekao je Vekarić.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine, prema njegovim rečima, očekuje brz pozitivan odgovor Haškog tribunala jer je reč o uobičajenoj proceduri.
Đorđević je u prošle sedmice u obraćanju Žalbenom veću Haškog tribunala priznao da je bio umešan u izmeštanje leševa i da se nije usprotivio prikrivanju zločina.
"Nisam preduzeo mere krivičnog gonjenja počinilaca, što je trebalo da učinim. Iskreno se kajem i zbog toga što nisam odmah dao ostavku na svoju funkciju. Nisam imao snage ni moći da se suprotstavim (tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću). Zbog toga se smatram odgovornim", rekao je Đorđević.
On je kao razlog što se nije izjasnio krivim a potom i uložio žalbu na prvostepenu presudu naveo to što Tužilaštvo smatra da je "odgovoran za apsolutno sve što se dogodilo na Kosovu", što je rezultiralo iskrivljenom slikom njegove uloge u ratnim dešavanjima.
Đorđević je od juna 1997. do januara 2001. bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti (RJB) MUP od 1. januara do 10. juna 1999. godine. Osuđen je za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistvo, deportacije i prisilno premeštanje.
(Tanjug/Foto: Screenshot/YouTube)
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je Tanjugu da nakon priznanja Đorđevića da ima saznanja o prebacivanju tela u masovnu grobnicu u Batajnici pojavila potreba da detaljne informacije pruži i domaćem pravosuđu.
"To je predmet koji dugo radimo. Postoji određeni napredak ali njegova saznanja su ključna jer brojni svedoci koje smo saslušali upravo govore da je on taj koji ima saznanja", rekao je Vekarić.
On je izrazio nadu da će ragovor sa Đorđevićem doprineti rasvetjavanju slučaja prikrivanja zločina nad kosovskim Albancima, što je važno i sa pozicije žrtava i sa pozicije dostizanja pravde.
"Očekujemo informacije iz kojih primarnih grobnica su tela prebacivana u sekundarnu grobnicu, ko su eventualni počinioci zataškavanja takvih zločina. Ne očekujemo da ćemo dobiti sve odgovore koji nas zanimaju jer do nekih smo i sami došli. Ta priča može da dovede porodice žrtava do tela njihovih najmilijih, ali važna je i zbog pomirenja u regionu", rekao je Vekarić.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine, prema njegovim rečima, očekuje brz pozitivan odgovor Haškog tribunala jer je reč o uobičajenoj proceduri.
Đorđević je u prošle sedmice u obraćanju Žalbenom veću Haškog tribunala priznao da je bio umešan u izmeštanje leševa i da se nije usprotivio prikrivanju zločina.
"Nisam preduzeo mere krivičnog gonjenja počinilaca, što je trebalo da učinim. Iskreno se kajem i zbog toga što nisam odmah dao ostavku na svoju funkciju. Nisam imao snage ni moći da se suprotstavim (tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću). Zbog toga se smatram odgovornim", rekao je Đorđević.
On je kao razlog što se nije izjasnio krivim a potom i uložio žalbu na prvostepenu presudu naveo to što Tužilaštvo smatra da je "odgovoran za apsolutno sve što se dogodilo na Kosovu", što je rezultiralo iskrivljenom slikom njegove uloge u ratnim dešavanjima.
Đorđević je od juna 1997. do januara 2001. bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti (RJB) MUP od 1. januara do 10. juna 1999. godine. Osuđen je za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistvo, deportacije i prisilno premeštanje.
(Tanjug/Foto: Screenshot/YouTube)
