Šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je danas da je neophodno upostaviti regulatorna tela i odgovarajući zakonski okvir kako bi se suzbio govor mržnje u medijima na internetu.
"Posle usvajanja seta medijskih zakona, očekujem odgovornije medije prilikom korišćenja i postavljanja informacija na internetu", kazao je Dežer na panel diskusiji u Beogradu pod nazivom "Govor mržnje na internetu".
On je ocenio da je govor mržnje u medijima sada "više na nivou incidenta, nego prakse" i podsetio na devedesete godine kada su mediji imali ključnu ulogu u "dizanju tenzija".
"Ipak treba biti svestan da je u Srbiji i dalje prisutna stigmatizacija određenih grupa, a pre svih pripadnika romske manjine i LGBT populacije," rekao je Dežer i naglasio da političko i crkveno rukovdstvo "moraju da budu svesni reči koje izgovaraju".
Šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard istakao je da Srbiji "nije potreban čekić, već skalpel" kako bi se rešio problem govora mržnje u medijima na internetu.
"Trebalo bi regulisati upotrebu interneta tako da se zaštite osnovna prava i slobode koja mogu da budu ugrožena", kazao je Burkhard i dodao da mediji ne bi trebalo da prenose nasilnu retoriku pojednih grupa.
Predstavnica UNESCO-a Adeline Hulin ocenila je da je neophodno uspostaviti mehanizme samoregulacije i standarde kako bi se zaustavilo širenje govora mržnje.
"Mediji moraju da poštuju standarde, moraju da poštuju etički kodeks koji reguliše njihovo ponašanje", kazala je Hulin.
Ona je navela da je veoma važno adekvatno kazniti one koji šire govor mržnje, kao i da se "vrlo često pogrešno tumače napori vlade koja blokira određene sajtove".
Prema podacima Ministarstva omladine i sporta i Filozofskog fakulteta u novom Sadu, u Srbiji oko tri miliona ljudi koristi internet, a najčešće ga upotrebljavaju za čitanje vesti.
Čak 80 odsto mladih svakodnevno koristi internet, ali je četvrtina njih doživela neki oblik nasilja.
Državni sekeretar u ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčan rekao je da su različita seksualna, verska, nacionalna, ali i navijačka pripadnost osnova za diskriminaciju kod mladih.
"Na interent forumima se upostavlja sistem vrednosti u kojem govor mržnje ima značjanu ulogu", istakao je Borovčan.
On je rekao da je Srbija u martu priključila velikoj evropskoj kampaniji koja je predvidela formiranje Nacionalnih komiteta čiji je cilj suzbijanje govora mrznje na internetu.
Borovčanin je rekao da je Srbija formirala takav Komitet koji čine predstavnici više nadležnih ministarstava, stručnjaci i nevladinih organizacija i da će u junu biti organizovan regionalni skup koji će biti posvećen jačanju kapaciteta Komiteta.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković rekla je da je istraživanje koje je sproveo taj fakultet pokazalo da na internet protalima medija nema "toliko govora mržnje, koliko je on prisutan u komentarima".
Ona je navela da je istraživanje pokazalo da je govor mržnje najprisutniji u vreme izbornih kampanja i dodala da je tako bilo i 2012. godine kada su održani parlamentarni i predsednički izbori.
"Posebno je bio prisutan govor mržnje na fejsbuk stranicama stranaka i spotovima koje su puštani, a nije bilo adekvatne osude javnosti", kazala je Dubravka Valić Nedeljković.
Ona je ukazala da je potrebno tačno definisati šta su mediji na internetu, ali i uvođenje medijske pismenosti u škole, što nije predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja.
(Beta, foto: Tanjug, Danilo Peternek)
On je ocenio da je govor mržnje u medijima sada "više na nivou incidenta, nego prakse" i podsetio na devedesete godine kada su mediji imali ključnu ulogu u "dizanju tenzija".
"Ipak treba biti svestan da je u Srbiji i dalje prisutna stigmatizacija određenih grupa, a pre svih pripadnika romske manjine i LGBT populacije," rekao je Dežer i naglasio da političko i crkveno rukovdstvo "moraju da budu svesni reči koje izgovaraju".
Šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard istakao je da Srbiji "nije potreban čekić, već skalpel" kako bi se rešio problem govora mržnje u medijima na internetu.
"Trebalo bi regulisati upotrebu interneta tako da se zaštite osnovna prava i slobode koja mogu da budu ugrožena", kazao je Burkhard i dodao da mediji ne bi trebalo da prenose nasilnu retoriku pojednih grupa.
Predstavnica UNESCO-a Adeline Hulin ocenila je da je neophodno uspostaviti mehanizme samoregulacije i standarde kako bi se zaustavilo širenje govora mržnje.
"Mediji moraju da poštuju standarde, moraju da poštuju etički kodeks koji reguliše njihovo ponašanje", kazala je Hulin.
Ona je navela da je veoma važno adekvatno kazniti one koji šire govor mržnje, kao i da se "vrlo često pogrešno tumače napori vlade koja blokira određene sajtove".
Prema podacima Ministarstva omladine i sporta i Filozofskog fakulteta u novom Sadu, u Srbiji oko tri miliona ljudi koristi internet, a najčešće ga upotrebljavaju za čitanje vesti.
Čak 80 odsto mladih svakodnevno koristi internet, ali je četvrtina njih doživela neki oblik nasilja.
Državni sekeretar u ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčan rekao je da su različita seksualna, verska, nacionalna, ali i navijačka pripadnost osnova za diskriminaciju kod mladih.
"Na interent forumima se upostavlja sistem vrednosti u kojem govor mržnje ima značjanu ulogu", istakao je Borovčan.
On je rekao da je Srbija u martu priključila velikoj evropskoj kampaniji koja je predvidela formiranje Nacionalnih komiteta čiji je cilj suzbijanje govora mrznje na internetu.
Borovčanin je rekao da je Srbija formirala takav Komitet koji čine predstavnici više nadležnih ministarstava, stručnjaci i nevladinih organizacija i da će u junu biti organizovan regionalni skup koji će biti posvećen jačanju kapaciteta Komiteta.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković rekla je da je istraživanje koje je sproveo taj fakultet pokazalo da na internet protalima medija nema "toliko govora mržnje, koliko je on prisutan u komentarima".
Ona je navela da je istraživanje pokazalo da je govor mržnje najprisutniji u vreme izbornih kampanja i dodala da je tako bilo i 2012. godine kada su održani parlamentarni i predsednički izbori.
"Posebno je bio prisutan govor mržnje na fejsbuk stranicama stranaka i spotovima koje su puštani, a nije bilo adekvatne osude javnosti", kazala je Dubravka Valić Nedeljković.
Ona je ukazala da je potrebno tačno definisati šta su mediji na internetu, ali i uvođenje medijske pismenosti u škole, što nije predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja.
(Beta, foto: Tanjug, Danilo Peternek)
