Čak tri četvrtine roditelja je za odlazak dece u inostranstvo, pokazalo je istraživanje, a da li biste i vi emigrirali da vam se pruži prilika, glasajte u našoj anketi.
Od zabrinjavajuće statistike da 75 odsto studenata želi da ode iz zemlje, još dramatičniji je poslednji podatak koji kaže da isto toliko roditelja bolju budućnost za svoje dete vidi u inostranstvu. Svega 29 odsto majki i 23 odsto očeva želi da im deca ostanu u Srbiji, pišu "Novosti".
Povećava se i broj odraslih koji bi želeli da spakuju kofere i odu. Tako bi više od polovine muškaraca želelo da se iseli, a 42 odsto žena ima istu takvu nameru. Među mladima - 57 odsto devojaka i 66 odsto mladića bi emigriralo.
Ovo su podaci istraživanja "Rodni barometar", autorke Marine Blagojević Hagson, sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Zbog krize i polupraznih džepova, broj onih koji žele da odu se ne smanjuje. Među pola miliona ljudi, koji su za protekle dve decenije napustili Srbiju, bar 50.000 su visokoobrazovani stručnjaci.
Ponajviše Americi, Kanadi, Engleskoj i Nemačkoj poklonili smo oko 6.000 doktora nauka. Na školovanje svih njih, prema procenama Vladimira Grečića, saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, država je potrošila čak 12 milijardi evra. Celokupno obrazovanje jednog doktora nauka košta oko 250.000 evra.
A koliko je broj od 6.000 doktora nauka koji su otišli u svet ogroman, najbolje se meri podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da u Srbiji godišnje doktorira od dvoje-troje, pa do četrdeset ljudi u jednoj oblasti - elektrotehnici, ekonomiji, fizici...
Verovatno najveći "rasadnik" stručnjaka koji su kupili kartu u jednom pravcu jeste beogradski Elektrotehnički fakultet. Procenjuje se da je oko 2.000 njihovih diplomaca otišlo u svet.
"Samo u San Francisku Udruženje bivših studenata ETF broji oko 900 članova", kaže Vladeta Marjanović, predsednik udruženja i jedan od naših najuspešnijih ljudi u Americi. On dodaje i da bi bilo dobro kada bi matica imala bolje veze i više koristila znanje i uticaj ljudi koji su otišli.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić kaže da diplomirani ekonomisti, recimo, obično idu zarad nastavka školovanja, na master studije, pa se tokom godinu dana mnogi predomisle i ostanu.
A među onima koji su otišli, ipak, ima i povratnika. Jedan od njih je dr Bojan Radak, direktor Instituta "Vinča". On je devedesetih godina, kada i desetine njegovih kolega iz "Vinče", otišao u Englesku, pa u Ameriku, ali je odlučio da se vrati.
"Najviše stručnjaka, i to starosti između 35 i 40 godina, otišlo je devedesetih", priča Radak.
"Odlučio sam da se vratim kada sam shvatio da to što imam u Srbiji ne mogu da nađem nigde drugde. Tamo dobijete neki novi kvalitet života, ali izgubite ono što ste imali pre", kaže Radak za "Novosti".
A šta vi mislite o "pakovanju kofera" i potrazi za boljim životom, glasajte u našoj anketi:
Povećava se i broj odraslih koji bi želeli da spakuju kofere i odu. Tako bi više od polovine muškaraca želelo da se iseli, a 42 odsto žena ima istu takvu nameru. Među mladima - 57 odsto devojaka i 66 odsto mladića bi emigriralo.
Ovo su podaci istraživanja "Rodni barometar", autorke Marine Blagojević Hagson, sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Zbog krize i polupraznih džepova, broj onih koji žele da odu se ne smanjuje. Među pola miliona ljudi, koji su za protekle dve decenije napustili Srbiju, bar 50.000 su visokoobrazovani stručnjaci.
Ponajviše Americi, Kanadi, Engleskoj i Nemačkoj poklonili smo oko 6.000 doktora nauka. Na školovanje svih njih, prema procenama Vladimira Grečića, saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, država je potrošila čak 12 milijardi evra. Celokupno obrazovanje jednog doktora nauka košta oko 250.000 evra.
A koliko je broj od 6.000 doktora nauka koji su otišli u svet ogroman, najbolje se meri podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da u Srbiji godišnje doktorira od dvoje-troje, pa do četrdeset ljudi u jednoj oblasti - elektrotehnici, ekonomiji, fizici...
Verovatno najveći "rasadnik" stručnjaka koji su kupili kartu u jednom pravcu jeste beogradski Elektrotehnički fakultet. Procenjuje se da je oko 2.000 njihovih diplomaca otišlo u svet.
"Samo u San Francisku Udruženje bivših studenata ETF broji oko 900 članova", kaže Vladeta Marjanović, predsednik udruženja i jedan od naših najuspešnijih ljudi u Americi. On dodaje i da bi bilo dobro kada bi matica imala bolje veze i više koristila znanje i uticaj ljudi koji su otišli.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić kaže da diplomirani ekonomisti, recimo, obično idu zarad nastavka školovanja, na master studije, pa se tokom godinu dana mnogi predomisle i ostanu.
A među onima koji su otišli, ipak, ima i povratnika. Jedan od njih je dr Bojan Radak, direktor Instituta "Vinča". On je devedesetih godina, kada i desetine njegovih kolega iz "Vinče", otišao u Englesku, pa u Ameriku, ali je odlučio da se vrati.
"Najviše stručnjaka, i to starosti između 35 i 40 godina, otišlo je devedesetih", priča Radak.
"Odlučio sam da se vratim kada sam shvatio da to što imam u Srbiji ne mogu da nađem nigde drugde. Tamo dobijete neki novi kvalitet života, ali izgubite ono što ste imali pre", kaže Radak za "Novosti".
A šta vi mislite o "pakovanju kofera" i potrazi za boljim životom, glasajte u našoj anketi:
Anketa
Da vam se pruži prilika, da li biste emigrirali?
-
Da, odmah
67.45% (400)
-
Ne, ne bih da ostavim rodbinu i prijatelje
15.68% (93)
-
Moram da razmislim
16.86% (100)
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
