Vrhovni kasacioni sud (VKS) odbio je kao neosnovan zahtev Tužilaštva za zaštitu zakonitosti povodom pravosnažne presude u "slučaju mali Đorđe", i majka Marina Andrejić je sada slobodna.
Marina Andrejić (43) iz Majilovca prošlog leta je oslobođena optužbi za ubistvo sina Đorda (13), koje se desilo u julu 2010. godine, rečeno je Tanjugu u tom sudu.
Tom odlukom je najviši sud potvrdio oslobađajuću presudu koju je Andrejićevoj prošlog leta izrekao Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog glavnog pretresa.
Javno tužilaštvo je zahtevom za zaštitu zakonitosti, koji je vanredni pravni lek, pobijao presudu Apelacionog suda tvrdeći da je doneta uz bitne povrede odredbi krivičnog postupka.
Andrejićeva je prethodno u dva navrata u Višem sudu u Požarevcu bila osuđivana na 20 godina zatvora.
U obrazloženju presude VKS se, između ostalog, navodi da nema nikakve sumnje da je Apelacioni sud na pretresu izveo apsolutno sve dokaze koji su u toku postupka prikupljeni, da ih je sve cenio, te da je u razlozima presude jasno izneo zbog čega smatra da postoji sumnja u istinitost priznanja Andrejićeve.
Takođe je potvrdio deo pravosnažne presude kojom se konstatuje da nije dokazano da je na način opisan u optužnici i izreci prvostepene presude, ubila sina, kao i da je drugostepeni sud sa jednakom pažnjom ispitao i utvrdio, kako činjenice koje terete okrivljenu, tako i one koje joj idu u korist.
Andrejevićeva je bila uhapšena 25. jula 2010. godine, tri dana od nestanka njenog sina Đorđa, a 3. jula 2012. je puštena iz pritvora, pošto ju je Apelacioni sud nakon održanog glavnog pretresa oslobodio optužbi za ubistvo.
Prethodno je dva puta bila prvostepenim presudama Višeg suda u Požarevcu osuđivana na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je ubila svoje dete.
Andrejić je posle pravosnažne presude od države zimus zatražila odštetu od oko 140.000 evra zbog neosnovanog boravka u pritvoru govoto dve godine, 703 dana, odnosno za svaki dan po 200 evra.
Po nalaženju Apelacionog suda, koji je Andrejevićevu oslobodio optužbi prošlog leta, na osnovu dokaza izvrdenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.
Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno nijednim dokazom koji je izveden na pretresu pred prvostepenim i ovim sudom, smatra Apelacioni sud.
Andrejevićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".
Đorđe je nestao 22. jula 2010, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Njegova majka kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom lobanje, koaj je izvršena na Biološkom fakultetu u Beogradu, utvrđeno je da taj deo tela pripada malom Đorđu, ali majka u to ne veruje.
Optužnica "koja je pala u vodu" odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.
Od tog udarca Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.
(Tanjug, foto: printscreen)
Tom odlukom je najviši sud potvrdio oslobađajuću presudu koju je Andrejićevoj prošlog leta izrekao Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog glavnog pretresa.
Javno tužilaštvo je zahtevom za zaštitu zakonitosti, koji je vanredni pravni lek, pobijao presudu Apelacionog suda tvrdeći da je doneta uz bitne povrede odredbi krivičnog postupka.
Andrejićeva je prethodno u dva navrata u Višem sudu u Požarevcu bila osuđivana na 20 godina zatvora.
U obrazloženju presude VKS se, između ostalog, navodi da nema nikakve sumnje da je Apelacioni sud na pretresu izveo apsolutno sve dokaze koji su u toku postupka prikupljeni, da ih je sve cenio, te da je u razlozima presude jasno izneo zbog čega smatra da postoji sumnja u istinitost priznanja Andrejićeve.
Takođe je potvrdio deo pravosnažne presude kojom se konstatuje da nije dokazano da je na način opisan u optužnici i izreci prvostepene presude, ubila sina, kao i da je drugostepeni sud sa jednakom pažnjom ispitao i utvrdio, kako činjenice koje terete okrivljenu, tako i one koje joj idu u korist.
Andrejevićeva je bila uhapšena 25. jula 2010. godine, tri dana od nestanka njenog sina Đorđa, a 3. jula 2012. je puštena iz pritvora, pošto ju je Apelacioni sud nakon održanog glavnog pretresa oslobodio optužbi za ubistvo.
Prethodno je dva puta bila prvostepenim presudama Višeg suda u Požarevcu osuđivana na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je ubila svoje dete.
Andrejić je posle pravosnažne presude od države zimus zatražila odštetu od oko 140.000 evra zbog neosnovanog boravka u pritvoru govoto dve godine, 703 dana, odnosno za svaki dan po 200 evra.
Po nalaženju Apelacionog suda, koji je Andrejevićevu oslobodio optužbi prošlog leta, na osnovu dokaza izvrdenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.
Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno nijednim dokazom koji je izveden na pretresu pred prvostepenim i ovim sudom, smatra Apelacioni sud.
Andrejevićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".
Đorđe je nestao 22. jula 2010, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Njegova majka kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom lobanje, koaj je izvršena na Biološkom fakultetu u Beogradu, utvrđeno je da taj deo tela pripada malom Đorđu, ali majka u to ne veruje.
Optužnica "koja je pala u vodu" odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.
Od tog udarca Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.
(Tanjug, foto: printscreen)
