Na sastanku 4. juna biće detaljno predstavljeno nekoliko modela propisa o registrovanju istopolnih zajednica, a ne radi se o zakonu i formalnoj javnoj raspravi, pojašnjava direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
"Za partnere koji žive u višegodišnjoj zajednici, omogućilo bi se da nasleđuju nekretnine, da u slučaju smrti uživaju penziju ili neku socijalnu pomoć dotadašnjeg partnera, da mogu jedni druge da posećuju u bolnici kao članovi najuže porodice...Uslov za to biće uvođenje u jedinstveni registar, koji bi vodili - matičari", navele su "Večernje novosti" u tekstu koji pominje donošenje zakona i javnu raspravu.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović pojašnjava da se ne radi o posebnom zakonu i formalnoj javnoj raspravi, koju prolazi većina zakona, već sastanku sa nadležnima, kao i da je Srbija daleko od registrovanja gej brakova i da su toga svesne i LGBT osobe.
Paunović najavljuje i da će početkom juna biti organizovan sastanak na kome će se govoriti o problemima istopolnih zajednica, ali ne i o istopolnim brakovima.
Ona je rekla Tanjugu da je Kancelariji za ljudska i manjinska prava stigla inicijativa Centra za unapređenje pravnih studija i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom da se organizuje radni sastanak na kome će se govoriti o unapređenju prava LGBT osoba kroz rešenja koja bi mogla da budu sastavni deo nekog budućeg zakona ili već postojećih zakona.
Prema njenim rečima, Centar za unapređenje pravnih studija dao je predlog da se omogući registrovanje istopolnih zajednica, ali da to nije isto što i registrovanje istopolnih brakova.
"U Ustavu Srbije vrlo jasno piše da je brak zajednica muškarca i žene. Ovde se radi o tehničkoj mogućnosti da se verifikuje činjenica da LGBT osobe žive u zajednici i da imaju mogućnost da međusobno nasleđuju imovinu i ostvaruju neka druga prava", rekla je Paunović i dodala da se pre svega radi o imovinskim pravima.
Paunović je navela da se nije reč o modelu zakona i o javnoj raspravi, već o nekoliko rešenja koje je predložio Centar i zbog koga će biti organizovan radni sastanak sa ciljem da otvore praktična pitanja sa kojima se susreću LGBT osobe.
Saša Gajin iz Centra tvrdi da se predloženim propisom samo poštuju odredbe drugih zakona koji zabranjuju bilo kakvu vrstu diskriminacije.
"Na primer, nezasposlenom partneru bilo bi omogućeno da preko drugog koji je u radnom odnosu dobije zdravstvenu knjižicu. Suština je da se pravno regulišu odnosi dva lica. A dok je Ustav ovakav, brakovi se ne mogu izjednačiti", naveo je Gajin za "Novosti".
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović smatra da bi nametanje (spolja) Srbiji usvajanja zakona o registrovanim istopolnim zajednicama moglo biti kontraproduktivno.
"Plašim se da bi nametanje nekih zakona koji ne mogu da prođu ni u samoj Evropskoj uniji, bilo kontraproduktivno i po same predstavnike LGBT populacije", rekao je Omerović Tanjugu povodom javnog slušanja koje je za 4. jun zakazala vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Ministarstvom pravde.
Prema predviđenom dnevnom redu, na okruglom stolu je planirano predstavljanje tri modela zakona - o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda, kao i model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.
Napominjući da je dobro upoznat sa problemima LGBT populacije, koja je pored Roma i osoba sa invaliditetom najugorženija u Srbiji, Omerović je istakao da "čak i u jednoj Francuskoj, koja je moćna, razvijena zemlja, sa tradicijom postojanja institucija to ide na veoma težak način".
"Videli smo poslednjih dana žestoke otpore stotine hiljada građana Francuske protiv jednog takvog zakona", rekao je on.
Omerović smatra da ni tajming za predstavljanje tri modela zakona nije dobar.
"Uvek je loše kada se Srbiji pokušavaju nemetnuti nekakvi modeli zakona, pogotova u trenucima kada se očekuje završetak jednog ogormnog, politički veoma važnog posla kakav je implementacija briselskog sporazuma i kada nas u septembru očekuje parada ponosa koja je veliki bezbednostni rizik", dodao je Omerović.
Prema njegovim rečima, treba odvojiti pravo građana, bez obzira kakvu orijentaciju imaju, da demonstriraju, da javno, u skladu sa Zakonom o javnom okupljaju iskazuju svoj stav i ukazuju na kršenje ljudskih prava koje postoji prema tim osobama.
To pravo Srbija kao odgovorno društvo mora da omogući, i zato su država i Ministarstvo unutrašnjih poslova na velikom ispitu i zadatku, naveo je Omerović i dodao da se moraju stvoriti svi preduslovi da se takav protest održi, ma kako se zvao, i da protekne bezbedno.
(MONDO/agecnije/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović pojašnjava da se ne radi o posebnom zakonu i formalnoj javnoj raspravi, koju prolazi većina zakona, već sastanku sa nadležnima, kao i da je Srbija daleko od registrovanja gej brakova i da su toga svesne i LGBT osobe.
Paunović najavljuje i da će početkom juna biti organizovan sastanak na kome će se govoriti o problemima istopolnih zajednica, ali ne i o istopolnim brakovima.
Ona je rekla Tanjugu da je Kancelariji za ljudska i manjinska prava stigla inicijativa Centra za unapređenje pravnih studija i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom da se organizuje radni sastanak na kome će se govoriti o unapređenju prava LGBT osoba kroz rešenja koja bi mogla da budu sastavni deo nekog budućeg zakona ili već postojećih zakona.
Prema njenim rečima, Centar za unapređenje pravnih studija dao je predlog da se omogući registrovanje istopolnih zajednica, ali da to nije isto što i registrovanje istopolnih brakova.
"U Ustavu Srbije vrlo jasno piše da je brak zajednica muškarca i žene. Ovde se radi o tehničkoj mogućnosti da se verifikuje činjenica da LGBT osobe žive u zajednici i da imaju mogućnost da međusobno nasleđuju imovinu i ostvaruju neka druga prava", rekla je Paunović i dodala da se pre svega radi o imovinskim pravima.
Paunović je navela da se nije reč o modelu zakona i o javnoj raspravi, već o nekoliko rešenja koje je predložio Centar i zbog koga će biti organizovan radni sastanak sa ciljem da otvore praktična pitanja sa kojima se susreću LGBT osobe.
Saša Gajin iz Centra tvrdi da se predloženim propisom samo poštuju odredbe drugih zakona koji zabranjuju bilo kakvu vrstu diskriminacije.
"Na primer, nezasposlenom partneru bilo bi omogućeno da preko drugog koji je u radnom odnosu dobije zdravstvenu knjižicu. Suština je da se pravno regulišu odnosi dva lica. A dok je Ustav ovakav, brakovi se ne mogu izjednačiti", naveo je Gajin za "Novosti".
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović smatra da bi nametanje (spolja) Srbiji usvajanja zakona o registrovanim istopolnim zajednicama moglo biti kontraproduktivno.
"Plašim se da bi nametanje nekih zakona koji ne mogu da prođu ni u samoj Evropskoj uniji, bilo kontraproduktivno i po same predstavnike LGBT populacije", rekao je Omerović Tanjugu povodom javnog slušanja koje je za 4. jun zakazala vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Ministarstvom pravde.
Prema predviđenom dnevnom redu, na okruglom stolu je planirano predstavljanje tri modela zakona - o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda, kao i model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.
Napominjući da je dobro upoznat sa problemima LGBT populacije, koja je pored Roma i osoba sa invaliditetom najugorženija u Srbiji, Omerović je istakao da "čak i u jednoj Francuskoj, koja je moćna, razvijena zemlja, sa tradicijom postojanja institucija to ide na veoma težak način".
"Videli smo poslednjih dana žestoke otpore stotine hiljada građana Francuske protiv jednog takvog zakona", rekao je on.
Omerović smatra da ni tajming za predstavljanje tri modela zakona nije dobar.
"Uvek je loše kada se Srbiji pokušavaju nemetnuti nekakvi modeli zakona, pogotova u trenucima kada se očekuje završetak jednog ogormnog, politički veoma važnog posla kakav je implementacija briselskog sporazuma i kada nas u septembru očekuje parada ponosa koja je veliki bezbednostni rizik", dodao je Omerović.
Prema njegovim rečima, treba odvojiti pravo građana, bez obzira kakvu orijentaciju imaju, da demonstriraju, da javno, u skladu sa Zakonom o javnom okupljaju iskazuju svoj stav i ukazuju na kršenje ljudskih prava koje postoji prema tim osobama.
To pravo Srbija kao odgovorno društvo mora da omogući, i zato su država i Ministarstvo unutrašnjih poslova na velikom ispitu i zadatku, naveo je Omerović i dodao da se moraju stvoriti svi preduslovi da se takav protest održi, ma kako se zvao, i da protekne bezbedno.
(MONDO/agecnije/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
