Zbog korupcije u javnim nabavkama budžet Srbije trpi gubitke od 600 miliona evra godišnje.
Postoje veliki pritisci da se pojedine ustanove izuzmu od primene novog Zakona o javnim nabavkama, ali zakon mora da bude jednak za sve da bi se sprečila korupcija i gubici od 600 miliona evra godišnje iz budžeta Srbije, izjavio je sinoć direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.
U prvih 1,5 meseci primene novog Zakona o javnim nabavkama, apotekarske ustanove su ga dočekale nespremne i desile su se nestašice lekova, zbog čega je morala da se odobri nabavka lekova po hitnom postupku u vrednosti od 2,2 milijarde dinara, rekao je Jovanović u programu RTS-a.
Jovanović je istakao da je to bio iznuđeni potez i čak pokušaj ucene apotekarskih ustanova, ali je bilo važno normalizovati tržište lekova. Sve odredbe u Zakonu o javnim nabavkama postoje već 10 godina, jer je prethodni zakon donet 2004. godine, ali se nisu striktno primenjivale i zato je bilo mnogo slučajeva korupcije, objasnio je Jovanović.
Sve javne nabavke, i male i velike vrednosti, biće objavljene na portalu Uprave za javne nabavke, rekao je Jovanović i dodao da će ustanove kulture biti izuzete u nekim slučajeva raspisivanja javnih nabavke koje su specifične prirode.
Odgovarajući na pitanje zašto Uprava za javne nabavke nije reagovala i sprečila nepravilnosti i zloupotrebe u javnim nabavkama, Jovanović je rekao da Uprava imala nadležnost da registruje takve slučeve i da ukaže na zloupotrebe, ali je ingerenciju da to spreči i kažnjava imalo Ministarstvo finansija.
Po novom zakonu nadležnost da kontroliše i sprečava korupciju ima Uprava za javne nabavke, a tu je i novoustanovljena funkcija "građanskog nadzornika" za javne nabavke vrednije od milijardu dinara, objasnio je Jovanović.
To praktično znači da Uprava za javne nabavke slučajeve korupcije i uočene nepravilnosti prijavljuje nadležnom tužilaštvu, Državnoj revizorskoj instituciji i MUP-u Srbije, objasnio je on.
Glavni i odgovorni urednik časopisa "Biznis" Radojka Nikolić podsetila je na reči šefa beogradske kancelarije EU Vensana Dežera iz 2010. godine da Srbija zbog korupcije u javnim nabavkama "godišnje gubi 800 miliona do milijardu evra iz budžeta".
Nikolić je ocenila da je Srbija u proteklih 10 godina izgubila najmanje pet milijardi evra zbog korupcije u javnim nabavkama, ako se računa da smo godišnje gubili 500 miliona evra, ali je postavila pitanje gde je otišao taj novac građana Srbije.
Objašnjavajući kako je došlo do korekcije gubitaka sa milijardu na 600 miliona evra godišnje, Nikolić je ukazala da su se vrednosti javnih nabavki smanjile usled krize.
Pitanje je da li država mora da troši tri milijarde evra godišnje za javne nabavke, imajući u vidu da smo mala zemlja i da se nalazimo u ekonomskoj krizi, zapitala je Nikolić.
Predstavnik nevladine organizacije Koalicija za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović ocenio je da nadležni pravosudni organi nisu dobro radili svoj posao, zbog čega su brojne zloupotreba u javnim nabavkama ostale nekažnjene.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
U prvih 1,5 meseci primene novog Zakona o javnim nabavkama, apotekarske ustanove su ga dočekale nespremne i desile su se nestašice lekova, zbog čega je morala da se odobri nabavka lekova po hitnom postupku u vrednosti od 2,2 milijarde dinara, rekao je Jovanović u programu RTS-a.
Jovanović je istakao da je to bio iznuđeni potez i čak pokušaj ucene apotekarskih ustanova, ali je bilo važno normalizovati tržište lekova. Sve odredbe u Zakonu o javnim nabavkama postoje već 10 godina, jer je prethodni zakon donet 2004. godine, ali se nisu striktno primenjivale i zato je bilo mnogo slučajeva korupcije, objasnio je Jovanović.
Sve javne nabavke, i male i velike vrednosti, biće objavljene na portalu Uprave za javne nabavke, rekao je Jovanović i dodao da će ustanove kulture biti izuzete u nekim slučajeva raspisivanja javnih nabavke koje su specifične prirode.
Odgovarajući na pitanje zašto Uprava za javne nabavke nije reagovala i sprečila nepravilnosti i zloupotrebe u javnim nabavkama, Jovanović je rekao da Uprava imala nadležnost da registruje takve slučeve i da ukaže na zloupotrebe, ali je ingerenciju da to spreči i kažnjava imalo Ministarstvo finansija.
Po novom zakonu nadležnost da kontroliše i sprečava korupciju ima Uprava za javne nabavke, a tu je i novoustanovljena funkcija "građanskog nadzornika" za javne nabavke vrednije od milijardu dinara, objasnio je Jovanović.
To praktično znači da Uprava za javne nabavke slučajeve korupcije i uočene nepravilnosti prijavljuje nadležnom tužilaštvu, Državnoj revizorskoj instituciji i MUP-u Srbije, objasnio je on.
Glavni i odgovorni urednik časopisa "Biznis" Radojka Nikolić podsetila je na reči šefa beogradske kancelarije EU Vensana Dežera iz 2010. godine da Srbija zbog korupcije u javnim nabavkama "godišnje gubi 800 miliona do milijardu evra iz budžeta".
Nikolić je ocenila da je Srbija u proteklih 10 godina izgubila najmanje pet milijardi evra zbog korupcije u javnim nabavkama, ako se računa da smo godišnje gubili 500 miliona evra, ali je postavila pitanje gde je otišao taj novac građana Srbije.
Objašnjavajući kako je došlo do korekcije gubitaka sa milijardu na 600 miliona evra godišnje, Nikolić je ukazala da su se vrednosti javnih nabavki smanjile usled krize.
Pitanje je da li država mora da troši tri milijarde evra godišnje za javne nabavke, imajući u vidu da smo mala zemlja i da se nalazimo u ekonomskoj krizi, zapitala je Nikolić.
Predstavnik nevladine organizacije Koalicija za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović ocenio je da nadležni pravosudni organi nisu dobro radili svoj posao, zbog čega su brojne zloupotreba u javnim nabavkama ostale nekažnjene.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
