Zaštitnik građana ocennjuje da najnovije izmene poreskih zakona, kojima je uvedeno zastarevanje za tužbe i naplate neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, predstavljaju "nož u leđa" obespravljenim radnicima i "šamar" savesnim poslodavcima.
Saša Janković u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima navodi da je notorna činjenica da su nadležni državni organi godinama žmurili, i to selektivno, na činjenicu da pojedini poslodavci izbegavaju zakonsku obavezu i ne uplaćuju obavezne penzijske i druge doprinose u javne fondove.
Takođe se, ukazuje Janković, zna i da su sudski postupci protiv takvih poslodavaca, kada bi i bili pokrenuti, razvlačeni godinama i da su se završavali papirom bez efekta.
"Ipak, donet je još jedan zakon zbog koga se oni koji su poštovali zakon osećaju kao naivčine, a radnici se ostavljaju na cedilu, uskraćeni za pravo na penziju i druga socijalna prava koja, prema Ustavu, država garantuje", smatra Janković.
Zaštitnik građana dalje navodi da se, ako se baš htela "podvući crta" na dugovanja koja socijalni fondovi ne mogu da naplate, istovremeno morao naći način kako da se nadoknadi manjak koji zbog neuplaćenih doprinosa postoji u socijalnim fondovima, a doprinosi su u odnosu na radnike morali biti proglašeni kao plaćeni.
Nepravda bi, dodaje, prema savesnim poslodavcima ostala ista, ali bar radnici ne bi snosili nenadoknadivu štetu zbog svojih nesavesnih poslodavaca i samovoljne, neefikasne državne vlasti.
Janković kaže da je upravo promenjenim poreskim propisima utvrđeno i ovlašćenje Vlade Srbije da, na predlog nadležnog ministra, pojedinim preduzećima u procesu privatizacije ili restruktuiranja u celini ili delimično otpiše ne samo poreska dugovanja već i neuplaćene socijalne doprinose.
To je, prema mišljenju zaštitnika građana, ozakonjivanje pravila da zakon, po diskrecionoj odluci vlade, ne mora da važi jednako za sve.
"Posebno je pitanje gde je opravdanje za to da vlada može da otpiše nečiji dug prema trećem pravnom licu - javnom fondu iz koga se ostvaruju prava građana", naveo je Janković.
(Tanjug, Foto: Medija centar Beograd)
Takođe se, ukazuje Janković, zna i da su sudski postupci protiv takvih poslodavaca, kada bi i bili pokrenuti, razvlačeni godinama i da su se završavali papirom bez efekta.
"Ipak, donet je još jedan zakon zbog koga se oni koji su poštovali zakon osećaju kao naivčine, a radnici se ostavljaju na cedilu, uskraćeni za pravo na penziju i druga socijalna prava koja, prema Ustavu, država garantuje", smatra Janković.
Zaštitnik građana dalje navodi da se, ako se baš htela "podvući crta" na dugovanja koja socijalni fondovi ne mogu da naplate, istovremeno morao naći način kako da se nadoknadi manjak koji zbog neuplaćenih doprinosa postoji u socijalnim fondovima, a doprinosi su u odnosu na radnike morali biti proglašeni kao plaćeni.
Nepravda bi, dodaje, prema savesnim poslodavcima ostala ista, ali bar radnici ne bi snosili nenadoknadivu štetu zbog svojih nesavesnih poslodavaca i samovoljne, neefikasne državne vlasti.
Janković kaže da je upravo promenjenim poreskim propisima utvrđeno i ovlašćenje Vlade Srbije da, na predlog nadležnog ministra, pojedinim preduzećima u procesu privatizacije ili restruktuiranja u celini ili delimično otpiše ne samo poreska dugovanja već i neuplaćene socijalne doprinose.
To je, prema mišljenju zaštitnika građana, ozakonjivanje pravila da zakon, po diskrecionoj odluci vlade, ne mora da važi jednako za sve.
"Posebno je pitanje gde je opravdanje za to da vlada može da otpiše nečiji dug prema trećem pravnom licu - javnom fondu iz koga se ostvaruju prava građana", naveo je Janković.
(Tanjug, Foto: Medija centar Beograd)
