Na Petrovdan davne 1936. godine tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić osnovao je Beogradski zoo vrt. Ovo mesto postalo je jedno od omiljenih šetališta Beograđana koji su tu dolazili da vide lavove, medvede, vukove, majmune, sove i papagaje.

Danas, ova gradska oaza broji oko 2.000 stanovnika – životinja, sa fondom od oko 270 vrsta.

Zaposleni na čelu sa direktorom Vukom Bojovićem trude se da stalno unapređuju uslove života životinja i da fond obogaćuju novim vrstama.

Tako je izgrađen kavez za mačke srednje veličine, poput risova, servala, ocelota, koji je opasan neprobojnim staklom, pa se, kako je primetio Bojović, neće ponoviti nemili događaj od juče kada je jednom dečaku vuk odgrizao vrh prsta.

Još jedna novina je prisustvo kamera na ciljanim mestima, na kojima je uprava vrta procenila da bi bilo veoma zanimljivo ljubiteljima životinja da se nađu. Putem internet stranice zinteresovani mogu da uživo prate šta se dešava na tim lokacijama.

Tako će jedna kamera biti postavljena na hipodromu, gde se uvek održavaju različite aktivnosti, zatim u bebi zoo vrtu, ali i kod beloglavih supova čije se prinove tek očekuju.

"Stavićemo jednu kameru da pratimo kako roditelji od samog početka kad snesu jaje brinu o njemu, kad se ono izlegne i kako se mladunac razvija, a druga jaja ćemo kod nas u inkubatoru čuvati", objasnio je Bojović.

Grad je finansirao izgradnju prostora za retke i skupe ptice poput kljunoroga, sekretara, raznih lešinara i orlova.

Pravi se i prostor za snežne leoparde, a napravljen je i projekat za izgradnju polarijuma za pingvine. U planu je nabavka humboltovih pingvina, magarećih, a na kraju i kraljevskih.

Bojović veruje i da će se u budućnosti vrt proširiti.

"Ako uđemo u Evropsku uniju, ja sam siguran da će jedan od zahteva biti da se vrt vrati na granice kakve je imao pre Drugog svetskog rata (14 hektara, dok je sada sedam), jer je konstatovano da nijedan grad u Evropi nema takav prostor za svoj vrt kao što ima Beograd", izjavio je Bojović.

Za vreme njegove 77 godina duge i burne istorije, u vrtu su se dešavale brojne zgode i nezgode, a rodile su se i neke legende koje se i dan danas pamte. Priče o Samiju, Gabi i Muji pogledajte u našem videu.

Fotografije možete pogledati u foto galeriji.