Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.
Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe da je bio krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodet da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove i mrtve vaskrsava.
Šezdeset godina je Sisoje bio u pustinji i bio kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji su dolazili kod nejga za savet.
Pred smrt zasija mu lice kao sunce. Monasi stajahu oko njega i divljahu se toj pojavi. A kada svetitelj ispusti svoju dušu, sva odaja ispuni se divnim mirisom. Upokojio se u dubokoj starosti 429. godine.
Sveti Sisoje učio je monahe: "Ma kakvo iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna da se iskušenje dogodilo zbog grehova njegovih. Ako li se šta dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božijem".
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
