Kako piše list s druge strane, sveštenici u Eparhiji banatskoj sa višečlanim porodicama žive sa dvadesetak hiljada dinara mesečno.

Novac koji je vladici dodeljen na godišnjem nivou je keš u visini od dva miliona dinara. On se u eparhijskim papirima ne vodi kao plata, ali praktično jeste zarada, jer je činjenica da episkop sve drugo za svakodnevni život već ima obezbeđeno.

Sveštenici, međutim, imaju obavezu da 21 odsto od zarade crkvene opštine daju u eparhijsku kasu.

"Nama se oporezuje i ono malo što zaradimo. Niko nema ništa protiv da vladika ima platu veću i nekoliko puta od naše, ali i mi imamo pravo na život. Kao sveštenici ne možemo da se bavimo drugim poslom. Ostaje nam da skinemo mantije jer nema drugog načina da se preživi", priča za "Blic" grupa sveštenika iz Eparhije banatske.

Osim onoga što ima zacrtano po papirima, vladika raspolaže eparhijskom kasom. U nju se sliva novac od poreza, ali i drugih prihoda eparhije.

Ovaj vladika "upisao" se i u bankare, pošto na novac koji sveštenici dobijaju iz crkvenog Fonda solidarnosti naplaćuje kamatu. Ugovori o "kreditu-zajmu" u koje je "Blic" imao uvid doslovce izgledaju kao da ih je izdala banka, a ne kao da je posredi crkveni dokument.

Po dokumentima naplaćuje se kamata od pet odsto, što je visina kamate po kojoj se država zaduživala kod komercijalnih banaka.

Vladika novac iz Fonda solidarnosti isplaćuje u evrima, a rok otplate je 18 meseci. Osim kamate koja se ne može smatrati hrišćanskim načinom raspolaganja novcem, sporno u ovoj aktivnosti vladike je i što upravo u ovaj fond sveštenici Eparhije banatske godišnje uplaćuju od 170 do 240 evra. A cilj prilikom osnivanja je bio da sveštenici pomažu jedni druge, navodi "Blic".