Srbija stagnira u borbi protiv korupcije, posle brzog napretka od 2001. do 2003. godine, ocenjuje predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.
On navodi da zbog preglomazne, partijske i nekompetentne javne uprave, borba protiv korupcije može da bude samo pojedinačna.
Goati je na konferenciji za novinare "Finansiranje predizborne kampanje i borba protiv korupcije u Srbiji - godinu dana nakon izbora i prva godina rada Vlade", istakao paradoks da Srbija ima institucije za borbu protiv korupcije, poput Agencije za korupciju i Državne revizorske institucije, a da indeks percepcije korupcije stagnira.
"Insistiranje vicepremijera na borbi protiv korupcije je bolje nego ništa da se ne čini. Međutim, iako vlada na njoj insistira, ona ne insistira na uspostavljanju pravosudnog sistema", poručio je Goati.
Vlada, prema njegovim rečima, nije učinila mnogo ni u reorganizaciji javne uprave.
Izvršni direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, predstavljajući rezultate istraživanja Krinis, kazao je da pouzdanost izveštavanja o finansiranju izborne kampanje 2012. godine u Srbiji ocenjena kao najslabila od osam oblasti, sa ocenom 3,6 na skali od 0 do 10.
Među razlozima za nizak stepen poverenja, navodi se u izveštaju, mogu se navesti činjenica da je krajnji izvor finansiranja za gotovo polovinu novca, koji je potrošen u kampanji za parlamentarne izbore, i dalje nepoznat (22 odsto čine krediti, a 26 odsto dugovi), brojne pojedinačne donacije sa identičnim iznosima, kao i donacije pravnih lica koja su poslovala sa gubicima i neprijavljivanje troškova koji su uočeni monitoringom.
U oblasti sankcionisanja, zakonske odredbe u Srbiji, kaže Nenadić, dobile su visoku ocenu 7,8, ali je praksa u sankcionisanju ocenjena sa 0,9.
"To ne čudi kada se uzme u obzir činjenica da nijedna stranka nikada nije kažnjena zbog kršenja odredbi zakona koji regulišu finansiranje izborne kampanje", kazao je Nenadić.
On je rekao i da nije dobro što su izveštaji o finansiranju kampanje bili dostupni tek mesec i po nakon izbora i da neke informacije nisu uopšte bile dostupne.
Nenadić se osvrnuo i na pozitivne primere iz okruženja kada je reč o izveštaju o finansiranju izbornih kampanja, i naveo da se u Makedoniji i Hrvatskoj oni podnose još u toku kampanje.
"Tako da građani i pre izbora mogu da znaju ko finansira stranku", rekao je Nenadić.
Istraživanje Krinis obuhvata 75 indikatora koji obuhvataju propise i njihovo sprovođenje u praksi. Cilj je da se utvrdi koliko je sistem finansiranja kampanje imun na korupciju.
Istraživanje obuhvata ocenu kvaliteta propisa, finanijskih izveštaja učesnika na izborima i kontrolnih organa, a zasnovano je na stručnim analizama, intervjuima sa predstavnicima svih relevantnih institucija i grupa.
Istraživanje su sproveli ogranci Transparensija u Hrvatskoj, Makedoniji, Albaniji, Srbiji i na teritoriji Kosova.
