Prelazak RTS-a na budžetsko finansiranje neće značiti da je prestala i obaveza da građana da uplate dug za pretplatu nastao do trenutka njenog ukidanja.
Ta obaveza, međutim, zastareva u roku od godinu dana, piše "Blic."
Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je na svom sajtu nacrte zakona o elektronskim medijima i javnim servisima o kojima će biti sprovedena javna rasprava. Nacrtom zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je da u Srbiji postoje dva javna servisa - Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, a umesto pretplate, uvodi se njihovo finansiranje iz budžeta Srbije. Pored budžetskog finansiranja, javnim servisima dozvoljeno je, kao i do sada, da se finansiraju od reklama, drugih sopstvenih prihoda,
Profesor Vladimir Vodinelić objašnjava da RTS može da tuži neplatiše i za dugove nastale pre tih godinu dana, ali i da dužnici mogu da ulože "prigovor zastarelosti", što može da dovede do toga da ih sud oslobodi plaćanja duga starijeg od godinu dana od dana pokretanja postupka.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić kaže da iz ove kuće mesečno šalju 300.000-400.000 opomena neredovnim platišama, ali dodaje da ne zna koliko je tužbi podneto, niti kakav je njihov epilog.
"Država je pod pritiskom komercijalnih televizija, koje pokušavaju da preuzmu funkciju javnog servisa od RTS-a, ali i da prigrabe prihod RTS-a od marketinga koji iznosi oko 17 miliona evra. Jedni bi da uzmu autore i emisije, drugi informativni program, treći dokumentarni, a svi zajedno bi da podele prihode od našeg marketinga", kaže Tijanić.
Tijanić pita i da li država ima 80 miliona evra, koliko je RTS-u potrebno da bi funkcionisao uz postojeći prihod od marketinga, i dodaje da bi mogli da rade i sa 60 miliona evra iz budžeta ako država obezbedi pare za socijalni program za 1.000 ljudi.
Istovremeno, planirana transformacija Tanjuga u vladin biro za informisanje, značila bi, prema ocenama ljudi iz struke, nestajanje Tanjuga kao medija, što bi dovelo i do otpuštanja barem polovine od nešto više od 200 zaposlenih.
"Imati 200 u Vladinom birou za informisanje je previše. Vladina pres služba već ima tridesetak zaposlenih, tako da bi veliki broj ljudi iz Tanjuga morao da ode", ocenjuje predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, ali istovremeno sumnja u spremnost sadašnje vlade da otpusti 100 novinara.
EU ZABRINUTA
List "Danas" saznaje da je odluka o prebacivanju javnih servisa na državni budžet izazvala je zabrinutost među predstavnicima EU koji se bave slobodom medija, saznaje "Danas."
List prenosi da oni strahuju da bi unošenjem državnih para moglo da dođe i do pokušaja političke kontrole uređivačke politike javnog servisa, što je suprotno svim standardima EU.
Jedan od velikih problema, pre svega za gledaoce, predstavljaće i to što RTS i RTV ne bi ubuduće smeli da kupuju komercijalne sadržaje državnim novcem, odnosno morali bi kupovinu programa, kao što su utakmice fudbalske
Lige šampiona ili holivudski hit filmovi, da plaćaju iz sopstvenih marketinških prihoda, za šta javni servisi nemaju dovoljno novca, piše list.
To praktično znači da će RTS i RTV morati da razdvajaju prihode i da za svaki dinar objašnjavaju gde je utrošen.
U EU napominju za "Danas" da nema idealnog rešenja za RTS I RTV, ali da je za "EU jako važno da opstanu javni servisi" i da "imaju dugoročan i stabilan priliv novca", kao i da se za "RTV Vojvodinu nađe kvalitetno rešenje", jer je reč o javnom servisu veoma važnom za jednu multietničku sredinu kakva je Vojvodina.
