Već izvesno vreme u srpskoj javnosti se provlači priča o nepoštovanju jevrejskih i romskih žrtava zbog gradnje šoping mola "Delta planet", a o tome je sada pisala i britanska agencija.
Lucija Rajner je poslednji put videla svog oca Vladislava 14. novemba 1941. godine kroz bodljikavu žicu koncentracionog logora u Beogradu. Te jeseni, Lucija i njena majka su mu donele hranu, pisma i posteljinu, kada im je stražar rekao da mu to više neće trebati. Njegovu sudbinu nikada nisu tačno saznali, ali pretpostavljaju da je ubijen zajedno sa još 6.000 Jevreja i 1.500 Roma koji su skončali u logoru, počinje Rojters priču o logoru na Autokomandi.
Na mestu nekadašnjeg logora poznatog pod imenom "Topovske šupe" sada su ruševine išarane grafitima. Jedini spomen na jezivu prošlost ovog mesta je tabla prikačena na urušeni zid 2006. godine, kada je veći deo ovog poseda uveliko bio prodat za 35 miliona evra Miroslavu Miškoviću koji planira dag a pretvori u najveći tržni centar na Balkanu.
Lucija Rajner i nekolicina aktivista se bore kako bi sprečili da trag Holokausta nestane sa lica Beograda.
"Ne znam zašto država pokazuje ovoliko nepoštovanje prema stvarima koje ne bi smele da budu zaboravljene", rekla je za Rojters gospođa Rajner (79.)
Posle Estonije, Srbije je druga evropska država koja je proglašena "očišćenom" od Jevreja, kada je 90 odsto od 16.000 predratnih pripadnika ovog naroda nestalo, piše agencija.
"Srbi sebe tradicionalno doživljavaju kao žrtve i veoma su spremni da razgovaraju o Holokaustu u Hrvatskoj, jer je njihov dominantni narativ da su Srbi nestali u Jasenovcu zajedno sa Jevrejima. Ali, ako ih pitate o Srbiji, pričaće vam na način kako je to predstavljeno u komunističkom dobu", kaže istopričar Jovan Bajford.
Srbija je potpisnica "Terezinske deklaracije" kojom se poziva da se vrati imovina oteta žrtvama holokausta, kao i da se identifikuju, zaštite i obeleže mesta masovnih stradanja žrtava. Međutim, primena ovog sporazuma je zakočena.
Pobornicima ideje da se obeleži mesto stradanja Jevreja i Roma naročito smeta to što je veliki tržni centar plan Miroslava Miškovića, jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu, koji je svoje milione stekao u vremenu raspada Jugoslavije pod sankcijama, a njegova imperija je procvetala posle pada Miloševića.
Upitani u vezi sa Topovskim šupama, Delta ukazuje da je njihov izbor arhitektonska firma MYS koja će raditi projekat.
Gradnja tržnog centra "Delta planet", ukupne površine 200.000 kvadrata na beogradskoj Autokomandi trebalo je da počne proletos, ali je gradnja odložena. Predviđeno je da šoping mol ima ukupno 250 lokala različitog sadržaja, a očekuje se da najmanje 50 brendova po prvi put predstavi svoju ponudu na srpskom tržištu. Vrednost čitavog projekta procenjuje se na 200 miliona evra.
Potpredsednik "Delta Real Estate" Vojislav Glavinić kaže za Rojters da će MYS blisko sarađivati sa jevrejskom zajednicom i Izraelskom ambasadom kako bi bio napravljen spomenik koji će bitri "vidljiv i reprezentativan".
On je dodao i da se dozvole od grada i države očekuju do kraja godine.
Ali ovaj projekat ima svog protivnika i u Republičkom zavodu za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture, koji tvrdi da još uvek nije dobio nikakav zahtev od Delte.
"Kao institucija čiji je zadatak da čuvamo, zaštitimo i održavamo bitna mesta za buduće generacije, mi želimo da očuvamo Topovske šupe i da reprezentujemo Holokaust koji se tamo dogodio široj publici ", kaže Aleksandra Fulgozi, zamenica direktora Zavoda.
Topovske šupe nisu jedina logorska lokacija u Beogradu, već je to i Staro Sajmište, na kome se nalazi spomenik, ali kritičari smatraju da je to učinjeno samo zbog partizana i političkih zatvorenika koji su tamo stradali, piše Rojters.
