Svakoj šestoj vrsti evropskih kopnenih sisara preti istrebljenje, najviše zbog gubitka staništa i krčenja šuma, upozorila je Svetska unija za konzervaciju (IUCN), jedna od vodećih organizacija na polju očuvanja biološke raznolikosti.
Svakoj šestoj vrsti evropskih kopnenih sisara preti istrebljenje, najviše zbog gubitka staništa i krčenja šuma, upozorila je Svetska unija za konzervaciju (IUCN), jedna od vodećih organizacija na polju očuvanja biološke raznolikosti.Procenjuje se da su morski sisari u još gorem položaju, ali za veliki broj njih nema dovoljno podataka, izveštava Rojters.
U izveštaju koji se odnosi na Evropsku Uniju, IUCN konstatuje da je opadanje populacije kopnenih sisara najizraženije na Balkanu, odnosno u Bugarskoj i Rumuniji, delimično i zato što u ovim zemljama obitava najviše vrsta sisara.
Šest evropskih sisara, uključujući iberijskog risa, polarnu lisicu i evropsku lasicu su već na tzv. "crvenoj listi" ugroženih vrsta, koju IUCN redovno ažurira.
Osim navedenih pretnji, evropske kopnene sisare najviše ugrožavaju isušivanje močvara, preterana kultivacija zemljišta i njegova degradacija, kao i sve veća zatrovanost vode i vazduha.
Morske vrste sisara najviše ugrožavaju zaganjenje mora i to što često bivaju nenameran ulov u mrežama komercijalnih ribarskih brodova.
"Ovaj izveštaj podcrtava izazov s kojim smo suočeni - da zaustavimo opadanje biološke raznolikosti do 2010. godine", kaže evropski komesar za prirodnu sredinu Stavros Dimas, aludirajući na obavezu koju su članice Unije dogovorile2002. godine.
Zbog ljudskog delovanja, svakog sata svet ostaje bez tri vrste životinja i biljaka, upozorile su ovih dana i Ujenjene nacije, apelujući da se taj pomor, najveći još od uništenja dinosaurusa, pre 65 miliona godina, makar ublaži.
"Globalni odgovor na ovaj izazov mora da bude mnogo brži i odlučniji na svim nivoima - svetskom, nacionalnom i lokalnom"izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Mnogi ekološki stručnjaci sumnjaju da će biti ostvaren cilj koji je postavljen na Samitu Zemlje 2002. godine - da se do 2010. "značajno smanji" tempo iščezavanja biljnih i životinjskih vrsta, koji je trenutno čak 1.000 puta brži od prirodnog tempa nestajanja pojedinih oblika živog sveta.
(Tanjug)
