Ljajić u intervjuu za "Politiku" nije želeo da govori o zdravstvenom stanju najpoznatije pacijentkinje Urgentnog centra jer, kako kaže, na to nema prava.

"Ne mogu da dajem takve informacije, jer se žena bori za život. Nismo razgovarali, bila je priključena na kiseonik. Lekari su hteli da je probude, ali ja nisam dao. Bila je u polusvesnom stanju, budila se na dodir", rekao je Ljajić koji ju je obišao u bolnici.

Opisujući kako je živela udovica Josipa Broza, Ljajić, koji je kod Jovanke Broz prvi put bio 2005. godine, naveo je da je "zatekao frapantnu situaciju u toj ogromnoj kući koja je prokišnjavala".

"Sećam se da je napolju bilo minus 11, a u kući nije bilo grejanja. U tom ogromnom prostoru, bez ikakvog grejanja, bilo je nepodnošljivo", kazao je on i dodao da je odmah pozvao Službu za zajedničke poslove i obavestio Savet ministara (Državne zajednice Srbije i Crne Gore).

Kako kaže, služba se angažovala da uradi grejanje, a zatim je započela rekonstrukcija krova i kuća "koliko-toliko dovedena u neko pristojno stanje".

Na konstataciju da fotografije pokazuju da je kuća u lošem stanju, Ljajić navodi da su svi stručnjaci rekli da je tu neophodna radikalna rekonstrukcija, a da je za to bilo potrebno da ona izađe na neko vreme iz te kuće.

Ljajić je dodao da misli da bi se Jovanka teško odlučila da izađe iz kuće i da se plašila da to učini "poučena iskustvom kada su je prošli put proterali iz Užičke i smestili u tu vilu".

Plašila se, kaže, da "opet postoji neki scenario i da više neće moći da se vrati u tu kuću".

Prema mišljenju Ljajića, država treba Jovanku Broz drugačije da tretira, "kao simbol jednog vremena".

"Ona nije ni za šta optužena, niti je učestvovala u bilo čemu što bi moglo da utiče na njen kredibilitet. Bilo je i medija koji su me napadali, u stilu: šta će sad on tu, kada je Tito načinio velika zla Srbiji i srpskom narodu. Smatram da kao čovek imam pravo da pomažem", zaključio je ministar.