Više od 63 miliona dinara otišlo je u poslednje tri i po godine iz državne kase na ime odštete ljudima koji su u Srbiji neosnovano bili u pritvoru. Sa iznosom dobijenim u parnicama, suma je mnogo veća.
Njima je Ministarstvo pravde i državne uprave na osnovu sporazuma isplatilo 4.258 dinara (37 evra) po danu, što je više od toga koliko su ti pritvorenici koštali državu, jer jedan zatvorski dan staje 1.500 dinara (13 evra), što je ukupno izašlo na 553.000 evra
Iznos naknade na osnovu sporazuma je, međutim, manji nego što bi bio da su se tužili sa državom. Prema rečima advokata Bože Prelevića, oni koji tuže državu dobijaju 90 do 100 evra za dan.
List piše da nije poznato koliko je ljudi došlo do novca preko sudova, jer Ministarstvo pravde ima podatke samo o onima sa kojima je postiglo dogovor a oslobođeni su optužbi ili je protiv njih obustavljen postupak.
"Novosti" navode da se dešava da ljudi iza rešetaka provedu mesece, pa i godine, a onda se ispostavi da su nevini, ili budu osuđeni na tek toliku kaznu da im formalno pokrije dane pritvora, da država ne bi morala da plaća odštetu.
Advokat Prelević ocenio je da odluke o dugom pritvoru sudije donose zbog straha, posebno kada su veliki slučajevi i kada su oči javnosti uprte u njih.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić rekao je da ponekad neodgovorni političari, ali i novinari koji pišu "preterano senzacionalistički", stvaraju očekivanja kod građana da bi konkretan čovjek morao da "zaglavi" u zatvoru.
"Sud ne živi pod staklenim zvonom i nije imun na takvu vrstu atmosfere. To što neki okrivljeni nije pritvoren građani doživljavaju kao da je amnestiran, a ako je pritvoren, to se pogrešno doživljava kao dokaz krivice", smatra Škulić.
