Sudjenje grupi sa najvećim brojem okrivljenih u istoriji srpskog pravosudja, 53 optuženih za prisvajanje dela novca od naplate putarina, počelo je u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. Optuženi, poznati kao "drumska mafija", terete se za prisvajanje više miliona evra dobiti izdavanjem lažnih kartica za naplatu putarine.
Sudjenje grupi sa najvećim brojem okrivljenih u istoriji srpskog pravosudja, 53 optuženih za prisvajanje dela novca od naplate putarina, počelo je u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.Optužnicom Specijalnog tužioca, koja je pročitana na glavnom pretresu, optuženi se terete da su od sredine 2004. do sredine maja 2006. godine, iskorišćavajući svoja radna angažovanja i koristeći modernu tehnologiju, deo novca od naplate putarina uzimali za sebe i tako oštetili državu za više od 6,5 miliona evra.
Kao organizatori grupe, poznate kao "drumska mafija", označeni su bivši zaposleni u Javnom preduzeću "Putevi Srbije" Milan Jovetić, (sada pokojni) Zoran Nedeljković, Živojin Djordjević i Goran Stojanović. Oni su organizovali sistem štampanja duplih kartica za šlepere stranih registarskih oznaka, za koje je putarina najskuplja - 6,5 hiljada dinara po vozilu.
Za delo za koje se optuženi terete, propisana je kazna duža od tri godine.
Grupa je, prema optužnici, delovala od sredine 2004. godine do sredine maja 2006. godine, i u nju su umešani rukovodioci "Puteva Srbije", koji su imali razradjenu mrežu saradnika na dve glavne rampe auto puta Beograd - Niš, naplatnoj rampi u Bubanj potoku i naplatnoj rampi Trupale, takozvani "Nais".
Oni se terete da su organizovali sistem štampanja duplih kartica za naplatu putarine i to samo za šlepere stranih registarskih tablica, devetu kategoriju, u kojoj su putarine najskuplje.
Jedan od radnika preduzeća koji je održavao hardver izradio je softver koji je omogućio da se naplata ne registruje i da se premosti zvanična evidencija naplate preduzeća "Putevi Srbije".
Tako su za jedno teretno vozilo stranih registarskih oznaka štampali i izdavali dve kartice sa istim serijskim brojem, pri čemu su jednu karticu naplaćivali i prikazivali kroz zvanični sistem naplate preduzeća, a drugu nisu evidentirali, nego su protivpravno prisvajali iznos putarine, što je u to vreme bilo 6.500 dinara po kamionu.
To je u praksi značilo da jedan kamion stranih oznaka uzima karticu u Nišu, čija se naplata u Beogradu protivpravno prisvaja, a potom se ista kartica u Nišu ponovo izdaje drugom vozaču šlepera stranih oznaka i evidentira se naplata te kartice.
Grupa je, prema navodima tužilaštva, imala veoma dobar softver koji joj je omogućavao da se deo naplaćenog novca ne evidentira zvanično, i koji joj je zapravo omogućavao da prisvoje taj neevidentirani deo novca.
Jedan od okrivljenih je konstruisao posebne kablove sa prekidačem koji se priključuju na takozvani gornji i donji distributer karata i omogućava štampanje duplih kartica istog serijskog broja, a zatim poseban kabl koji na mestu naplate isključuje detektor, registrator prolaska, i omogućava inkasantu podizanje rampe bez registrovanja prolaska vozila.
Istovremeno, u računarski sistem je instaliran ilegalni program pomoću kojeg je moguće izdavanje priznanice o naplati putarine bez registrovanja te radnje u sistemu.
(agencije/MONDO)
