U Srbiji 110 TV i 314 radio stanica

On je rekao da će do kraja ove godine digitalizacija televizije moći da se realizuje 60 do 70 odsto, a kompletna digitalizacija do sredine sledeće godine, što je godinu dana pre krajnjeg roka, a to je 17. juni 2015.godine.

Prema njegovim rečima, svi sektori, od elektronskih komunikacija, fiksne i mobilne telefionije, Internet i KDS imaju liberalizovano tržište, tako da monopola koji su postojali, pre svega u fiksnoj telefoniji, više nema.

Kako je rekao Janković, na polju mobilne telefonije postoji izuzetno velika konkurencija, tri operatora.

On je rekao da je prenosivost broja u mobilnim mrežama funkcioniše i za dve godine i dva meseca 168.000 korisnika je promenilo prethodnog operatora.

On je naveo i da ima više od 220 internet provajdera, više od 130 koristi bežični pristup, a u kablovskoj distribuciji oko osamdesetak operatora, što je više u odnosu na prethodni period.

Prema njegovim rečima, oparatori su insistirali na predvidivosti regulartornog okvira i donošenju svih podzakonskih akata, što je i urađeno, svi pravilnici su doneti, tako da za naredni period imaju predvidive uslove poslovanja.

RATEL je ostvario prihode veće za 20 odsto od planiranih, rashodi su bili manji za 30 odsto, razlika prihoda i rashoda koja ide u budžet veća je za 40 odsto u odnosu na plan, i iznosi oko 643 miliona dinara, rekao je Janković.

Predsednik Upravnog odbora RATEL Jovan Radunović rekao je da u narednom periodu predstoji digitalizacija televizije.

"To će korisnicima omogućiti veći broj kanala, bolju gledanost, bolji kvalitet. Značaj digitalizacije nije samo u tome, već prvenstveno u oslobađanju frekvencijskog spektra", rekao je Radunović i dodao da Agencija treba optimalno i racionalno da iskoristi taj deo spektra, odnosno digitalnu dividendu koja će biti podeljena u skladu sa našim normativnim aktima.

On je rekao da se očekuje da taj deo spektra dobiju mobilni operatori koji bi na taj način uveli nove usluge i servise, a ostvario bi se i priliv dodatnih sredstava u budžet.

Govoreći o projektu nacionalne širokopojasne mreže Radunović je naveo da je u pitanju optimalno i racionalno korišćenje državnih telekomunikacionih kapaciteta Srbije koji bi trebalo da budu objedinjeni u jedinstveno preduzeće i na taj način bi se uštedelo u korišćenju telekomunikacionih kapaciteta.

Time bi se, kako je on rekao, ostvarilo povećanje prihoda države godišnje od 30 do 50 miliona evra, i otvaranje novih radnih mesta za visokoobrazovane ljude.

Član Odbora i poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Slobodan Jeremić je rekao, da prema informacijama koje su poslanici dobili, bruto zarada direktora RATEL je 353.000 dinara , pomoćnika 310.000, savetnika 220.000, a pomoćnih radnika 64.960 dinara i pitao da li je pri određivanju plata zaposlenima postupano po zakonu.

Radunović je odgovorio da se poštuje zakon, da te cifre nisu realne i dodao da je plata direktora 168.000 dinara.

On je rekao da RATEL ima problem sa odlivom vrhunskih kadrova, jer vrhunski stručnjaci koji se bave pravom, ekonomijom i telekominikacijama odlaze u Telenor i Telekom gde su veće plate.

Član Odbora i poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Vladimir Marinković pitao je zašto RATEL plaća zakup prostorija 80 miliona dinara.

Janković i Radunović su odgovorili da su se obraćali nadležnima i da su želeli ili da otkupe ovu zgradu, što im nije dozvoljeno ili da se presele u neke druge odgovarajuće prostorije ili izgrade objekat u Dobanovcima, ali je dodao da do sada ovaj problem još nisu uspeli da reše.

Odbor je prihvatio izveštaj RATEL i podržao njihovu aktivnost vezanu za pronalaženje adekvatnog i racionalnog poslovnog prostora.