Ivan Tasovac poručio na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, povodom godišnjice proboja Solunskog fronta, da taj podvig najslavnijeg naraštaja u našoj istoriji daje putokaze i za današnju generaciju.
"Stojeći na ovom mestu, uz dostojan pijetet i zahvalnost, imamo obavezu da se zapitamo kakve poruke i putokaze možemo da izvučemo iz ovog podviga najslavnijeg naraštaja u našoj istoriji", rekao je Ministar kulture i informisanja Srbije.
On je podsetio da je proboj Solunskog fronta jedan francuski oficir opisao kao "neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka, u kome je pobedio srpski pešak".
"Ta usmerenost ka cilju, taj trijumf potencijala nad problemom, bila je dovoljna da srpski vojnik, vraćajući se u otadžbinu, bude brži od francuskog konjanika. Od nas se danas takav podvig ne traži, ali se traži naša usmerenost ka cilju, koja će nam omogućiti da više ne bude gužva na izlazu iz Srbije, već, kao tada, na ulazu u nju, a brzinom koju tada možemo da postignemo siguran sam da ćemo i sami biti zadivljeni", kazao je ministar.
Tasovac je podsetio na poštovanje koje je tada Srbiji odavao svet, a pre svih Amerika koja tih godina stupa na pozornicu kao svetska sila, čiji predsednik Vudro Vilson 28. jula 1918. istakao pored američke i srpsku zastavu na Beloj kući i svim državnim zgradama i rekao da se "Srbija viteški borila i propatila za ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države", a u njegovom kasnijem zastupanju Srbije u pregovorima naša zemlja stekla je svog moćnog zaštitinika.
Ne zaboravljamo, dodao je Tasovac, ni žrtvu ruskog cara Nikolaja Drugog, koji je, ušavši u rat da bi zaštitio Srbiju, na kraju izgubio i život i imperiju.
Nemamo reči da izrazimo zahvalnost Grčkoj, koja je tih godina Srbima zamenila otadžbinu i koja je, na ponudu centralnih sila da s juga napadne Srbiju i stekne teritorijalnu korist za sebe odgovorila kako je ona suviše mala zemlja za tako veliko nepočinstvo, izjavio je on.
Ministar je primetio da se "danas pitamo šta je bilo to čime je Srbija izazvala toliko poštovanje ne samo svojih saveznika već i svojih ratnih protivnika, čiji je car Vilhelm Drugi govorio o 'jednom malom narodu', koji je za četiri godine rata ispisao "samo najveće i najslavnije pobede'".
"Tajna je u tome da vas drugi, šta god o njima mislili, najčešće ne vide gorim nego što vidite sami sebe. Ako uspemo da se kao društvo integrišemo, kao u to vreme, ako dozvolimo sebi da naši potencijali ponovo pobede naše probleme, siguran sam da ćemo povratiti najpre svoje samopoštovanje, a potom i poštovanje svih drugih, za koje, ne bez razloga, verujemo da nam pripada", zaključio je Tasovac.
Ceremoniji polaganja venaca prisustvovali su i ministri Makedonije i Trakije, načelnik Generalštaba nacionalne odbrane Grčke, predstavnici crkve i lokalnih vlasti u Grčkoj, kao i srpski državni i vojni zvaničnici i predstavnici saveznika iz Prvog svetskog rata, saopštilo je Ministarstvo kulture.
