U svim javnim tužilaštvima i sudovima u Srbiji je počela da se primenjuje tužilačka istraga, što znači da je "iz ruku istražnog sudije prešla u ruke tužioca" koji preuzima niz nadležnosti koje su do sada bile sudske.
Tužilačka istraga regulisana je odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koji od januara 2012. godine primenjuju specijalizovana tuzilastva za organizovani kriminal i ratne zločine.
Taj koncept krivičnog postupka koji je specifičan za anglosaksonske države, već se primenjuje u svim bivšim jugoslovenskim državama.
Istrage koje su u toku biće okončane po pravilima sudske istrage, odnosno završiće ih istražne sudije.
Tužilačka istraga nosi sa sobom niz specifičnosti, pored ostalog i to da najveći deo dokaza, posebno u pretkrivičnoj fazi krivčnog postupka, po nalogu tužioca prikuplja policija.
Tužilac saslušava svedoke, nalaže veštačenja i sklapa sporazume o priznanju krivice, oportunitetu i druge nagodbe s okrivljenima, uz manje više pasivnu ulogu suda.
S druge strane, sud u fazi istrage predstavlja sudija za prethodni postupak (umesto istražnog sudije) koji će se stara o poštovanju prava okrivljenog - određivanje pritvora, pravo na posete u pritvoru, određivanje kućnog pritvora i drugih mera kao što su jemstvo, oduzimanje pasoša, obavezno javljanje...
Takođe vodi računa da se ispoštuju prava odbrane kada je u pitanju prikupljanje dokaza u toku istrage, tako što odlučuje o žalbama osumnjičenih u pogledu dokaza koje izvodi javni tuzilac.
Ako javni tužilac ne prihvati neki dokazni predlog odbrane, o tom predlogu na zahtev odbrane odlučuje sudija za prethodni postupak.
Prema pravilima tužilačke istrage, tužilac rukovodi predistražnim postupkom davanjem naloga policiji za prikupljanje informacija i obaveštenja, a istraga se pokreće njegovom naredbom na koju odbrana nema pravo žalbe, kao što je to bio slučaj do sada.
Po okončanju istrage o validnosti podignute optužnice odlučuje nadležni sud, a o eventualnoj žalbi odbrane na optužnicu Apelacioni sud, koji mora da je potvrdi kako bi ona stupila na snagu, a postuak nastavio zakazivanje glavnog pretresa (suđenja).
Ukoliko prvostepeni ili Apelacioni sud smatraju da ne postoje dokazi i da nema mesta krivicnom gonjenju, neće potvrditi optužnicu već će je vratiti tužiocu na doradu - kao što se dogodilo u slučaju bivšeg ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića osumnjičenog u aferi "Nuba invest".
Nakon potvrđivanja optužnice, sud zakazuje pripremno ročište na kom se utvrđuju sporni dokazi koji će se izvoditi tokom suđenja, kao i dinamika toka postupka, a potom se ulazi u glavni pretres (suđenje) koji se takođe menja u procesnom smislu izvođenja dokaza, unakrsnog ispitivanja...
Jedna od specificnosti tuzilacke istrage je mogućnost posebne istrage koju vodi odbrana.
Osumnjičeni i njegov branilac mogu da prikupljaju dokaze, unajmljuju detektive, ispituju svedoke ili preuzimaju predmete ili dokaze od onih koji ih poseduju i tako praktično vode paralelnu istragu sa tužilaštvom.
Optuženima je zakonom garantovano pravo na besplatnu odbranu - koju plaća sud, za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna viša od osam godina zatvora.
Po ovom konceptu do sad su sprovedene istrage protiv vlasnika Delta Holdinga Miroslava Miškovića, bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina, čelnika Agrobanke i Galenike, zatim kradljivaca Sezanovih slika i drugih osumnjičenih za teška krivična dela.
