Nikolić je, u obraćanju gostima  proslave 17 vekova Milanskog edikta, istakao da je tim dokumentom uspostavljen sistem vrednosti koji od dana donošenja do kraja sveta važi za svakog hrišćanina, ali i za svakog čoveka bez obzira na veru,  jer ne postoji ništa uzvišenije od prihvatanja različitosti, filozofije tolerancije i spoznaje da ljudske zajednice mogu živeti u napretku samo ako prihvataju i uvažavaju jedna drugu.

"Nažalost postoji jedan deo Srbije u kome je Srbija sprečena da sprovodi svoja verovanja i zakone. Na svetom KiM vreme je vraćeno u period pre Milanskog edikta i pravoslavno hrišćanstvo preživljava dana teškog iskušenja. Hvala vam na podršci koju nam dajete da  opstanemo i sačuvamu našu kolevku hrišćanstva. Pomažete Srbima  koji veruju u Božju pravdu, zato se naša himna zove 'Bože pravde'", poručio je Nikolić.

Predsednik Srbije je nazdravio svetu jednakih i svakom čoveku koji će vođen porukama Milanskog edikta pronaći mir u sebi, mir oko sebe i mir među ljudima.

"Za ovim stolom nas nije okupilo ni jelo ni piće, već ono što donoši najviše mira i napretka - sabornost. Zato je sabornost ta uzvišena reč koja nas ujedinjuje u veri, ljudskosti, dobroti, posvećenosti danas u Palati Srbija", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, prilika da Srbija bude dom sabornosti povodom 17 vekova od donošenja Milanskog edikta jeste velika čast, i veliki jubilej je,  kako je kazao, obeležen u skladu sa opštim prilikama u zemlji - skromno i ponosno.

"Koliko ste svi vi jednaki i različiti, toliko su i građani Srbije  bliski i jednaki u svojoj različitosti. Tako je bilo i tako će biti vekovima. Temelje takve Srbije postavio je Konstantin Veliki koji je rođen u Srbiji, u Nišu", kazao je Nikolić gostima, među kojima su, osim poglavara pravoslavnih crkava, bili i velikodostojnici drugih hrišćanskih crkava.

Govoreći o dometima Milanskog edikta, Nikolić je istakao da je taj dokument, koliko god se odnosio na pravo hrišćana da slobodno u Rimskom Carstvu slave Hristovu veru, u svojoj biti prevazišao pitanje slobode veroispovesti i svoje doba, i postao priča o čoveku i čovečnosti, brdo sa kog se više i dalje vidi i slovo o ljubavi i praštanju.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej je u zdravici poručio da hrišćanska i filantropska politika Konstantina Velikog  treba da predstavlja primer za ugled svakom političkom vođi, sa ciljem da se dođe do društva koje živi mirno i plodotvorno.

"Nijedan pravi hrišćanin nije predstavljao elemenat tuđ miru,  neprijateljski raspoložen prema bližnjem i udaljenoj braći po čovečanskoj prirodi. Svaki čovek za vernog  hrišćanina predstavlja ljubljenu i poštovanja dostojnu ikonu  Božiju", kazao je patrijarh Vartolomej.

Proslava jubileja Milanskog edikta, prema njegovim rečima, jeste povod da hrišćanski svet revidira svoj hod kroz istoriju i da se svim silama bori za prevazilaženje diskriminacija, a sve radi građenje pravednijeg sveta u kojem će prevladavati  sloboda čoveka kao ličnosti.

Izražavajući zadovoljstvo zbog toga što će prisustvovati proslavi u Nišu, vaseljenski patrijarh je rekao da je "Srbija zemlja se velikom i dubokom hrišćanskom tradicijom koja zauzima istaknuto i ugledno mesto u pravoslavnom svetu" i da je veoma često bila  podvrgavana iskušenjima za svoju vernost pravoslavnoj veri i dala hiljade mučenika.

Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril je u svojoj zdravici poručio da pitanje čvrstih garancija zaštite istorijskog nasleđa Srpske pravoslavne crkve i bezbednosti pravoslavnih Srba treba da bude jedna od prioritetnih tema u političkom dijalogu o budućnosti Kosova i Metohije.

"Želimo da vas uverimo predsedniče da smo sa vama u borbi za opstanak vašeg naroda na pradedovskoj zemlji i da ćemo se za to moliti Bogu. Čuvamo veru pravoslavnu, ostajemo ono što jesmo i u to ime podižem ovu zdravicu", poručio je ruski patrijarh.

Patrijarh srpski Irinej upozorio je u zdravici da se Kosovo nalazi u  istom onom stanju u kojem su se nalazili hrišćani u vreme pre donošenja Milanskog edikta i izrazio nadu da će svet videti i shvatiti da je Kosovo srpska sveta zemlja - srpski Jerusalim.

"Mi se moramo boriti da očuvamo naše svetinje na Kosovu, da očuvamo naš narod koji vekovima živi na tim prostorima. Nemamo ništa protiv naroda koji je danas naseljen tamo, smatramo da ima mesta i za jedne i za druge", rekao je patrijarh Irinej.

On je izrazio očekivanje da će uz pomoć pravoslavnih zemalja biti sačuvan identitet pravoslavne crkve i njeno pravo na postojanje na Kosovu i Metohiji, ali i zahvalio izaslaniku Vatikana na tome što
sveta stolica nije priznala nezavisnost KiM.

Centralna proslava 1.700 godina Milanskog edikta biće održana sutra u Nišu, liturgiju će služiti patrijarh Vartolomej, a sasluživace mu poglavari i predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava.

Patrijarh Irinej će goste odlikovati ordenom svetog cara Konstantina Velikog.

Liturgija će biti služena ispred novopodignutog hrama Svetih cara  Konstantina i carice Jelene u Nišu.

Centralnoj svešanosti će, pored crkvenih velikodostojnika,  prisustvovati predsednik Nikolić, premijer Ivica Dačić, članovi vlade, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

Milanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin  Veliki, rođen 272. godine u današnjem Nišu, i Licinije kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana koji je trajao 300 godina.

Molitveni doček

U Sabornoj crkvi u Beogradu, ranije danas, održan je svečani molitveni doček, doksologija.

Na srpskom i grčkom jeziku sedam patrijarha i predstavnici pravoslavnih crkava pozdravljeni su u Beogradu. To je i prvi put u istoriji da predstavnici svih pravoslavnih crkava budu na jednom mestu, u Srbiji.

U crkvi službi doksologije i blagodarenja prisustvovali su: Patrijarh carigradski i vaseljenski Vartolomej, Patrijarh jerusalimski Teofilo, Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, Arhiepiskop kiparski Hrizostom, Arhiepiskop atinski Jeronim, Mitropolit varšavski i sve Poljske Sava, Arhiepiskop Simeon, mjestoljubitelj mitropolitskog trona Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke, Arhiepiskop tiranski i sve Albanije Anastasije, umirovljeni Arhiepiskop  praški Hristofor.

Od predstavnika drugih hrišćanskih Crkava prisustvovali su lični predstavnik pape Franje kardinal Jozef Tomko i nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar

Nakon bogosluženja u Sabornoj crkvi, crkvene velikodostojnike primio je patrijarh srpski Irinej u Patrijaršiji, i poglavare pravoslavih crkava pozdravio posebnom molitvom za dobrodišlicu, navela je SPC.

Poruka vaseljenskog patrijarha Srbima

Vartolomej poželeo danas da Srbija i njen narod, oporavljeni od gonjenja i stradanja, mogu da ostvaruju svoj hrišćanski život, jer se "prvi znaci duhovne obnove u Srbiji već primećuju, a to je najava proleća koje počinje kod vas".

Patrijarh Vartolomej je poželo i da Gospod sačuva nepovređenu, celovitu i "mučeničkom krvlju natopljenu", srpsku zemlju i njenu crkvu.