Na saslušanju koje je Upravi kriminalističke policije trajalo više od četiri sata lider URS Mlađan Dinkić odgovarao je na pitanja policije u vezi sa poslovanjem Nacionalne štedionice.
Prema njegovim rečima, policija je s njim obavila razgovor u okviru ispitivanja 24 sumnjive privatizacije, među kojima se nalazi i Štedionica.
Dinkić je rekao da je još pre rekonstrukcije vlade od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića tražio da se slučaj Štedionice potpuno rasvetli u roku od godinu dana, ali da se sad nada da će to biti ipak ubrzo urađeno.
"Siguran sam da će ovaj slučaj za mene biti pozitivno rešen. Imam potpuno čistu savest", rekao je Dinkić i dodao da mu je drago da je razgovor obavljen sada kad nije u vlasti.
Tanjugu je u Ujedinjenim regionima Srbije rečeno da je lider URS pozvan da da izjavu u svojstvu građanina.
Dinkić je ranije za "Informer" izjavio da se raduje razgovoru u vezi s Nacionalnom štedionicom, te da je krajnje vreme da posle 12 godina u ovoj zemlji proradi pravna država i da se konačno odbace sve laži koje su, kako je rekao, njegovi politički protivnici plasirali u medijima o njemu u vezi sa Nacionalnom štedionicom.
Navodeći da je to bio jedan od najboljih državnih projekata, na kome je Srbija zaradila sedam puta više nego što je uložila, Dinkić je rekao i da je upravo preko Nacionalne štedionice omogućeno da se stotinama hiljada građana isplati stara devizna štednja koja im je "više od jedne decenije bila zarobljena u propalim državnim bankama".
Prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom saslušanja Mlađana Dinkića u vezi sa Nacionalnom štedionicom, da državni organi rade svoj posao i da je to samo jedan od 24 sporna predmeta. "Do kraja godine, do 31. decembra, na red će doći sva 24 sporna predmeta", rekao je Vučić.
O zloupotrebama u vezi sa Nacionalnom štedionicom, koja je osnovana 2002. godine, mediji su pisali već godinu dana kasnije, a u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2004. godine analizirana je struktura njenog vlasništva.
Tom prilikom Savet je naveo koje korake Vlada Srbije treba da preuzme kako bi se utvrdilo da li je prilikom privatizacije Štedionace prekršen zakon i da li je bilo korupcije među visokim državnim funkcionerima.
Specijalno tužilaštvo, prema navodima medija iz tog perioda, pokrenulo je 2005. godine istragu o privatizaciji Nacionalne štedionice, koja se potom našla na listi 24 sporne privatizacije, koje je EU dostavila Vladi Srbije 2011. godine i na čijem rasvetljavanju aktuelna vlada radi.
Prema izveštaju Saveta, država je na početku bila većinski vlasnik Šteadionice sa više od 60 odsto akcija, ali je na kraju procesa njen udeo pao na 37 odsto, jer su privatni vlasnici u međuvremenu izvršili nekoliko dokapitalizacija čime je državni udeo umanjen.
Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Eurobank grupa, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije.
Država je tada, prema izveštaju, odbila da proda svoje akcije iako je ponuđena cena veća od knjigovdstvene vrednosti, a 2006. godine predstavnici Vlade Srbije i Eurobanke EFG potpisali su ugovor o kupoprodaji preostalih 37,7 odsto državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedionici.
O privatizaciji Nacionalne štedionice u junu ove godine polemisale su URS i DS, nakon što je Dinkić, koji je tada bio ministar finansija i privrede, rekao da ne snosi odgovornost za prodaju Štedionice, jer je za to bio nadležan raniji ministar finansija Božidar Đelić.
"Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić, iako je znao da Nacionalna štedionica mora da se dokapitalizuje da ne bi izgubila dozvolu za rad, svesno je propustio da to učini i time direktno doprineo da se učešće države u banci svede na svega 10 odsto", rekao je Dinkić.
Lider URS je tom prilikom pozvao Tužilštvo da "što pre konačno stavi tačku na taj slučaj", navodeći da je nedopustivo da tužilaštvo i policija nisu u stanju to da učine ni posle više od 10 godina.
Iz URS-a su tom prilikom naveli i da su predstavnici države u upravnom odboru "Nacionalne štedionice" u to doba bila dva Đelićeva pomoćnika - Budimir Lončar i Madžid Pajić.
"Njih trojica su sve vreme znali da će država izgubiti većinsko vlasništvo ako ne učestvuje u dokapitalizaciji banke", tvrdili su u URS. DS je na te optužbe uzvratila tvrdnjom da je Đelić u slučaju te privatizaciji štitio državni interes te da je bio prvi koji je uopšte pokrenuo pitanje Nacionalne Štedionice.
"Đelić je tražio da Srbija dobije učešće u kapitalu Štedionice na osnovu vrednosti srpske imovine koju je tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić, kao tada saveznu imovinu (nad kojom republička vlada nije imala nadležnost), besplatno dodelio Štedionici bez tendera i bilo čijeg znanja i odobrenja, uključujući prostorije, opremu, državne depozite i plate radnika", tvrdile su demokrate.
