Vesnik zime stiže u nedelju vraćanjem časovnika za jedan sat unazad. U tri časa posle ponoći nastupa zimsko računanje vremena, a Srbi, kao i žitelji još 109 država u svetu, dobili su jedan sat duže sna. Letnje računanje vremana ponovo će početi poslednjeg vikenda u martu.

Većina sveta prihvatila je takozvano letnje, ukazom postavljeno, vreme, računajući da se time štedi električna energija, „produžava" dan, povećava produktivnost, radni dan čini efikasnijim.

Međutim, ima i suprotnih procena koje ukazuju na skupoću i štetnost te prakse po ljude i životinje, pišu "Novosti".

Ne postoji jedinstven, planetarni sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to obično rešavaju lokalno - uglavnom se tokom izabranog vikenda časovnici pomeraju za jedan sat, ali je u nekim zemljama to pomeranje samo pola sata.

U Evropi, bez Islanda i Rusije, postoji takozvano evropsko letnje računanje vremena, koje se, ukazom, koristi i u Srbiji. Ono podrazumeva da se časovnici pomeraju svake poslednje nedelje u martu i oktobru, prvo sa 2 na 3 sata, a potom, s jeseni, obrnuto.

"Prva zemlja koja je prešla na letnje računanje vremena 1916. godine je Nemačka, a od tada su ga prihvatile i mnoge druge zemlje koje računaju da time štede električnu energiju ",  kaže Slobodan Bubnjević iz Centra za promociju nauke.

Od 192 zemlje, takozvano letnje ukazano vreme usvojeno je u 110, a ne primenjuje se u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Kao ni u Rusiji, koja je pre dve godine odlučila da odustane od ovog principa, sa obrazloženjem da je štetno po zdravlje.

Od jeseni 2011. godine, „zimska" zemlja Rusija ukinula je zimsko računanje vremana. Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev je objasnio da prilagođavanje na promenu u pomicanju kazaljki na satu prate stres i obolevanje, kao i da će ukidanje prelaska na zimsko i letnje računanje vremena nesumnjivo biti korisno.

Ideju o ukidanju tradicionalnog pomeranja kazaljki podržali su i građani Rusije. Više od polovine radno aktivnog stanovništva se izjasnilo za ukidanje prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto, smatrajući da ova promena negativno utiče na zdravlje i ne donosi bitniju uštedu električne energije.

Prema izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka,prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, učestalost samoubistava za 66 odsto, a broj poziva hitnoj pomoći je znatno uvećan. Kao i u celom svetu, zbog promene vremena ruski energetski sektor godišnje štedi oko tri kilovat-sati električne energije po stanovniku, ali da zbog stresa to zapravo uvećava ekonomske gubitke.

"Sa druge strane, neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje",  kaže Bubnjević. "Srbija bi, kada bi samostalno, mimo Evropske unije, ukinula ukazano računanje vremena, imala više štete, ekonomske naročito, zbog niza grešaka koje bi se događale zbog razlike u vremenu".

Kako Bubnjević kaže, uz više dnevnog svetla, istraživanja su pokazala da trgovački lanci i ugostitelji ostvaruju bolji promet, dok istovremeno raste broj sportskih aktivnosti i turističke organizacije beleže dodatan prihod. Zanimljivo je i da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za oko jedan odsto.

Uz to, manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije, postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto.

Povezane vesti

U našoj zemlji, letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre sedam godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Nakon što su poslednjeg vikenda u martu časovnici u većini zemalja pomereni za sat vremena unapred i prešlo se na takozvano ukazno, odnosno letnje računanje vremena, obdanica se prividno produžava.

U većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno izlazi kasnije, dnevna svetlost duže zadrži.

"Cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat",  kaže Bubnjević. "Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko sedam sati, sredinom leta se tako „gubi" skoro dva sata dnevnog svetla.

Zimsko računanje vremana, zapravo je, pravo - astronomsko, računanje vremana. Po njemu, sunce je u zenitu na najvišoj tački na nebu u 12 sati. Letnje je odluka država, sa konkretnim ciljem. Međutim, sve više se čuje mišljenje da te promene dva puta godišnje loše utiču na ljude, izazivaju stres, umor, depresiju. Ipak, ne postoji nijedna studija u zapadnom svetu koja to i dokazuje.