Zanatski centar na Čuburi preživljava najteže dane za 43 godine postojanja. Mnoge radnje zatvorene zbog ekonomske krize. Nekada u "Pejtonu" radilo 40 zanatlija
A prethodne četiri decenije ni jedan majstor se u "Zanatskom centru Vračar" nije obogatio. Mnogi su digli sidro jer više nisu mogli da izdrže, a nekolicina njih koja je ostala, rade da bi preživeli, s ljubavlju, ljubomorno čuvajući najstariji zanatski centar u bivšoj Jugoslaviji.
Čuburci su ga od milošte po TV seriji krstili kao "Gradić Pejton", dok oni koji hleb zarađuju u njemu nazivaju ga "Zanatsko-boemsko-umetnički-centar", pišu "Novosti."
Za 43 godine postojanja, "Gradić Pejton" je postao nešto bez čega Vračar nije Vračar. Za Čuburce slovi kao kultno sastajalište i kolevka starih zanata u koju mušterije, osim zbog usluga, dolaze i da se, kako to vole da kažu, "site izdivane".
Kada se otvorio, "Pejton" je imao čak 40 zanatskih radnji. Tada su se tu jedan pored drugog nalazili frizer, krojač, staklorezac, bravar, stakloduvač, optičar, pečatorezac, gravir, fotograf, obućar... Tu su se pravile domine i kućne papuče. Međutim, veći broj zanatlija se u međuvremenu odselio.
Poslednja žrtva ekonomskog cunamija je stakloduvačka radnja, na čijim vratima je u julu osvanuo katanac. Tako je prekinuta četrdesetogodišnja tradicija koju je utemeljio Petar Đokić. Poslednje dve decenije posao je nastavila njegova kćerka Vesna. Međutim, tržišna ekonomija i besparica uticali su da posao stane.
"Nažalost, nisam mogla da izdržim. Dažbine sa doprinosima su bili više od 30.000 dinara, što ja nisam mogla da zaradim. Borila sam se koliko sam mogla", sa setom priča naša sagovornica, koja se preselila u Mirijevo.
Vlasnici lokala, pre tri godine, na 40. godišnjicu otvaranja, otkrili su spomen-ploču arhitekti Ranku Radoviću koji je preminuo 2005. godine. "Vreme koje sami stvorimo svojim smislenim i stvaralačkim životom trajno je i neiscrpno", reči su projektanta Radovića koje su, između ostalog, ugravirane na ovom spomen-obeležju. Prolazi između radnji kršteni su kao ulice. Pa u "Pejtonu" postoji Boemski sokak, Srdanov sokak, Trg umetnika i zanatlija, "Markonijeva džada"...
U svojoj istoriji "Pejton" se dva puta "ljuljao". Pre desetak godina grad je planirao da sruši drvene kućice, raspoređene kao pčelinje saće. Bilo je ideja da se na tom mestu sagradi garaža, pa tržni centar sa obdaništem, a kako kažu trgovci, spominjao se i muzički centar, sa kamernom muzikom. Da bi spasili "Pejton", zanatlije su pokrenule peticiju i priredili nekoliko protestnih koncerata. I uspeli su.
O borbi za očuvanje "Pejtona" svedoči i Slobodan Antonijević, koji više od dve i po decenije pravi pečate i natpise.
"Pejton" ima svoju priču, jer je ovo prvi zanatski centar ovakve vrste u zemlji. Ekonomska kriza i nas je duboko pogodila. Opao je pazar, smanjuje se posao i osećaju se problem", kaže za "Novosti" Antonijević.
Zub vremena može da se primeti na svakom ćošku. Boja na drvenim zidovima je izbledela i ispucala. Stolarija je sasušena, a ona metalna zarđala. U atrijumu zanatskog centra na "divlje" raste i nekoliko stabljika kiselog drveta.
"Pejton" se ne menja, jer se vlasnici lokala boje da ulažu novac u renoviranje. Niko nije siguran da sutra nećemo biti srušeni", priča Vladimir Pančić, vlasnik radnje "Mikron", koja se 40 godina bavi proizvodnjom kandila, kruna za venčanje, čiraka za potrebe crkve i domaćinstva.
