Prema nezvaničnim informacijama do kojih je MONDO došao, Tijaniću je naglo pozlilo na stepenicama kod Yu biznis centra gde stanuje i lekari su samo mogli da konstatuju smrt.

Za MONDO je u Hitnoj pomoći rečeno da su u 17.09 dobili poziv, a krenuli već u 17.10 zbog prijave da ispred ulaza u zgradu u Bulevaru Mihaila Pupina leži čovek od oko 60 godina bez svesti.

"Stigli su brzo, počeli reanimaciju, ali nažalost mogli su samo da konstatuju smrt", rekla je portparol Hitne pomoći Nada Macura.

Aleksandar Tijanić  rođen je 13. decembra 1949. godine u Đakovici na Kosovu, gde je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Prištini.

Studirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, prvo zaposlenje dobio je u dokumentaciji nedeljnika NIN, a prvi novinarski tekst objavio je 1976. godine.

U toku novinarske karijere objavio je seriju autorskih tekstova u više listova i časopisa i bio je urednik u skoro svim izdanjima kuće "Politika" (NIN-ovog dodatka o automobilizmu - Auto svet, NIN, Intervju, Sportski žurnal).

Bio je kolumnista u više listova, uključujući i one sa prostora bivše Jugoslavije. Pisao je za splitsku "Slobodnu Dalmaciju", zagrebački "Start", sarajevsko "Oslobođenje" i ljubljansku "Mladinu".

Bio je voditelj emisija "Tri plus tri" na RTV Beograd i "Umijeće življenja" na TV Sarajevo.

Od septembra 1993. godinu dana bio je urednik u RTV "Politika", a jedno vreme i direktor te kuće.

Sa te funkcije je ubrzo smenjen i otpušten sa posla kada je u sukobu između dve struje u Politici pobedio tadašnji predsednik kompanije "Politika" Živorad Minović.

Tri meseca je bio bez posla, a onda se zaposlio u BK televiziji.

U junu 1996. postavljen je za ministra za informisanje u vladi Mirka Marjanovića, i nakon pet meseci je podneo ostavku.

Nakon toga se ponovo vratio novinarstvu i u februaru naredne godine osnovao dnevni list "Građanin", koji se par meseci održao na tržištu. Kada je list krajem oktobra 1997. zbog finansijskih teškoća prestao da izlazi, novinarsku karijeru je nastavio u Dnevnom telegrafu i nedeljniku "Evropljanin".

Posle gašenja tih listova, postao je kolumnista banjalučkih "Nezavisnih novina".

U matičnu kuću "Politika" vratio se sa dolaskom demokratskih vlasti sredinom oktobra 2000, kada je postavljen za vršioca dužnosti direktora te medijske kuće, ali se većina zaposlenih usprotivila, i on je dan kasnije podneo ostavku na tu funkciju.

Od januara 2001. bio je savetnik za medije predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

U martu 2004. postavljen je za direktora RTS-a, a kada je ovo preduzeće transformisano u javni servis, Tijanić je 3. jula 2006. imenovan za generalnog direktora Radiodifuzne ustanove RTS. Ponovo je na mesto generalnog direktora RTS izabran 30. juna 2010. godine.

Nije bio član nijedne stranke.

Bio je oženjen, imao je ćerku Zaru i sina Stefana.

Tijanić se poslednji put u javnosti pojavio u sredu, 23. oktobra, kada je učestvovao u javnoj raspravi o elektronskim medijima.

IZRAZI SAUČEŠĆA

Povodom smrti generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, telegrame saučešća uputili su najviši državni zvaničnici, brojne ličnosti i novinarska udruženja.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je večeras da je Srbija smrću generalnog direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića ostala "bez autentičnog novinarskog izraza".

"Oštrina njegovog pera, polemisanje sa neistomišljenicima bez straha, i borba za lična uverenja do poslednjeg daha, zaista su za poštovanje. Neka mu je večna slava", naveo je Nikolić u telegramu.

Predsednik srpskog parlamenta Nebojša Stefanović je u ime Skupštine i u svoje lično ime porodici i zaposlenima na RTS-u izrazio saučešće povodom smrti Aleksandra Tijanića.

"Aleksandar Tijanić bio je velikan britkog pera, svedok i hroničar jedne epohe. Njegov odlazak je veliki gubitak za srpsko novinarstvo", istakao je Stefanović.

Premijer Ivica Dačić uputio je telegram saučešća porodici generalnog direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića.

"U ime Vlade Srbije primite izraze najdubljeg saučešća. Aleksandar Tijanić ostaće zapamćen kao jedan od najboljih srpskih novinara i važan i uticajan svedok srpske i jugoslovenske istorije u poslednje četiri decenije", navodi se u telegramu saučešća premijera.

Saučešće je izrazio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, u svoje ime i u ime Srpske napredne stranke.

U telegramu saučešća kolega iz "Novog magazina" i Nadežde Gaće, kaže se da je Aleksandar Tijanić tokom duge i plodne karijere ispisao neke od najboljih stranica novinarstva u Srbiji. Do poslednjeg trenutka borio se i za što bolji RTS i što bolji status Javnog servisa.

Saučešće je izrazio i istaknuti jugoslovenski novinar i direktor Al Džazire Balkans Goran Milić.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović naveo je u telegramu saučešća da je smrću Aleksandra Tijanića Javni servis izgubio najjačeg zaštitnika, a srpsko novinarstvo autora priznatog van svojih granica.

"Aleksandar Tijanić je novinar kojeg su čitaoci i gledaoci širom bivše Jugoslavije znali i poštovali, a moćnici ga se bojali. Šteta koja je njegovim preranim odlaskom zadesila srpsko novinarstvo jednaka je razornom zemljotresu", rekao je Brajović.

Predsednik DS-a Dragan Đilas izrazio je saučešće porodici Aleksandra Tijanića i svim zaposlenima u Javnom servisu. Aleksandar Tijanić je bio hrabar čovek koji se do poslednjeg dana borio za ono u šta je verovao, naveo je Đilas.

Saučešće je uputio i počasni predsednik DS-a Boris Tadić.