Sadašnji osmaci treba da budu prva generacija đaka koja će na maloj maturi polagati sedam umesto dva predmeta.

Za tu novinu pripremani su još od 6. razreda kroz probna testiranja, pa prema rečima prof. dr Desanke Radunović ne stoji ocena pojedinih da ni deca ni nastavnici nisu spremni za uvođenje trećeg testa iz nauka.

Ministar prosvete Tomislav Jovanović juče je najavio da bi osmaci na završnom ispitu sledeće godine trebalo da polažu test iz srpskog ( maternjeg) jezika, matematike i test koji će obuhvatiti pitanja iz pet predmeta (fizike, hemije, biologije, geografije i istorije).

Prof. Radunović u izjavi Tanjugu podseća da je na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je donet još 2009. godine urađen razvojni koncept programa završnog ispita u osnovnoj školi.

"Žao mi je što moram da kažem da neki nastavnici ne smatraju svojom obavezom da prate novine koje se uvode u obrazovni sistem, pre svega radi poboljšanja kvaliteta, pa bivaju zatečeni kada neke dogovorene aktivnosti treba da budu realizovane.

Obaveza nastavnika nije samo da održi obavezne časove sa učenicima, već i da u okviru svog punog radnog vremena radi na unapređivanju svoje nastave, organizaciji vannastavnih aktivnosti u školi i praćenju mera obrazovnih politika", ističe prof. Radunović, inače predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

Prema usvojenom konceptu, svake godine se menjao odnos poznatih i nepoznatih pitanja na testu, da bismo ove školske godine došli i do uvođenja trećeg testa.

Ona podseća da su sadašnji osmaci u šestom i sedmom razredu imali probna testiranja iz nauka, onih koje su do tada učili.

"I ove godine je predviđeno na proleće probno testiranje učenika osmog razreda", ističe Radunović i navodi da je Nacionalni prosvetni savet, u želji da olakša učenicima uvođenje ovog testa, izdvojio za ovu školsku godinu oko trećinu od ukupnog broja standarda koji će se testirati kombinovanim testom.

Ti standardi, kao i primeri pitanja koja ih proveravaju, mogu se naći na sajtu Nacionalnog prosvetnog saveta, podseća prof. Radunović.

Smatrajući da je uvođenje trećeg testa opravdano, prof. Radunović kaže da praksa pokazuje da eksterna provera samo jezičke i matematičke pismenosti u našoj školi vodi ka zanemarivanju učenja ostalih predmeta, što je nedopustivo.

Osim toga, Srbija je odlučila da bude deo Evrope, što znači da će kada uđemo u EU biti deo tog tržišta rada, podseća ona i objašnjava da to podrazumeva tešku tržišnu konkurenciju i takmičenje pri nalaženju posla sa onima koji su, kako međunarodno PISA testiranje pokazuje, spremniji, jer su bolje obrazovani.

Ona smatra da je neubedljivo i opravdanje pojedinih da je dodatni test stresan za decu.
"U tom uzrastu samo panika i stres odraslih izazivaju ovu vrstu stresa kod dece. Neki nastavnici su u panici jer će sada prvi put biti eksterno provereni rezultati njihovog rada", navodi Radunović.