Kolega i prijatelj Slavoljub Đukić, koji je bio svedok Tijanićevih novinarskih početaka, rekao je u nekrologu da je on bio gigant u novinarskoj profesiji te da je u sebi na redak način spojio svojstva dobrog novinara i urednika.

"Bio je opsednut novinarstvom i prisustvom u javnom životu. Kada su ga pitali na koje je dostignuće najviše ponosan, izazivački je odgovarao: da me ne vole, a da me čitaju", rekao je Đukić.

Prema Đukićevim rečima, Tijanić je, uprkos utisku koji su neki imali o njemu, imao milosrdno srce koje je imalo razumevanja za ljudske nevolje i zato je uporno odbijao otpuštanje viška zaposlenih iz RTS-a.

"Davno je rečeno da je smrt u zaboravu, a ne u činjenici smrti, da je čovek mrtav onda kada je zaboravljen - Aleksandar za to ne mora da brine", rekao je Đukić.

Episkop jegarski vladika Porfirije je, opraštajući se od Tijanića, podsetio da je u svom poslednjem intervjuu, predosećajući smrt, rekao da ga čekaju Dečani, misleći na carstvo nebesko.

"Siguran sam da je Aleksandar danas dobio odgovore na sva pitanja, jer je bio suštinski tragalac za istinom, a to znači za Bogom... Neka Gospod da da Dečani, kao simbol carstva nebeskog, budu prostor u kojem će prebivati duša njegova", rekao je Porfirije.

Ispraćaju za kremaciju na beogradskom Novom grobljuprisustvovali su premijer Srbije Ivica Dačić, bivšipremijer Vojislav Koštunica, ministri Rasim Ljajić, BrankoRužić, savetnica predsednika Srbije Stanislava Pak,predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković sa suprugomDanicom i veliki broj poznatih ličnosti.

Posmrtni ostaci Tijanić biće kremirani a urna narednih dana položena u Aleji zaslužnih građana.

Aleksandar Tijanić iznenada je umro u ponedeljak u Beogradu, u 64. godini, a komemoracija povodom njegove smrti održana je juče u Skupštini Beograda.

Tijanić je rođen u Đakovici 1949. godine. Živeo je u Podujevu i Prištini. Studirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odakle je pozvan u nedeljnik NIN, gde započinje profesionalnu karijeru.

Suvereno jevladao gotovo svim oblastima od spoljne i unutrašnjepolitike, kulture, do sporta. Pisao je za najznačajnije listove na prostoru bivše SFRJ.

Devedesetih je bio i ministar za informisanje, ali na tu funkciju dao je ostavku.

Posle petooktobarskih promena bio je savetnik predsednikaJugoslavije Vojislava Koštunice za medije i informisanje.

Bio je direktor tri televizije, TV Politika, na kojoj jeradio od 1993, BK televizije, koju je osnovao, i RTS.

Iza sebe je ostavio suprugu, sina, ćerku i dvoje unuka.