Kako zaista izgleda život naših studenata u inostranstvu, njihova borba za zaposlenje, ali i priznavanje njihovih diploma u Srbiji, pričali smo sa članovima Srpskog siti kluba.
Srpski siti klub osnovala je nekolicina naših ljudi koji su u London otišli devedesetih da studiraju ili rade. Danas, klub broji oko 1.600 članova, uglavnom mladih ljudi koji u proseku imaju oko 35 godina, govore nekoliko svetskih jezika i bave se finansijama, pravom, medicinom, umetnošću...
Devedesetih, situacija je bila znatno drugačija. Naši studenti u britanskoj prestonici nisu imali nikakvo udruženje putem kojeg bi mogli da se međusobno upoznaju i pomažu.
"Moj najveći problem u početku je bilo što nisam poznavala nikog iz Srbije, u prvih šest meseci nisam progovorila reč srpskog, osim sa roditeljima kada smo se čuli telefonom. Sve ostalo se desilo kasnije kroz školu engleskog jezika gde sam upoznala ljude iz bivše Jugoslavije. Moj najveći problem u to vreme je bila kriza identiteta koju sam imala uz raspad zemlje koji se dešavao. Nije to samo bio rat, tu se raspadala zemlja i ja nisam mogla da više da pričam da sam iz Jugoslavije, morala sam da kažem da sam iz neke druge zemlje, a da li sam ja deo te zemlje ili ne, niko nije pitao. To je bio jedan vrlo usamljeni period, svi smo prolazili neku svoju ličnu dramu", objašnjava svoj dolazak u Veliku Britaniju Nataša Kočiš, članica Upravnog odbora Srpskog siti kluba.
Dodatan problem tih godina za naše studente u inostranstvu bila je i borba sa veoma lošim imidžom koji je Srbija imala u svetu. Danas to nije tako, uglavnom zahvaljujući pojedinim sportistima, među kojima su Novak Đoković i Nemanja Vidić.
Ipak, odlazak i boravak van domovine za mlade ljude i dalje nosi određenu dozu nostalgije i usamljenosti.
"Dolaze sa raznoraznim pitanjima, međutim, ono što im je najbitnije je da se osećaju da su deo nečega, da se ne osećaju usamljenim i to je naša želja. Mi smo tu za njih i za najbanalnija pitanja, od toga gde mogu da kupe kore za pitu, kiseo kupus i ajvar, preko toga kako da reše problem sa vizom, ili ako se neko razboleo, da im preporučimo neke lekare koji su iz Srbije, do toga da traže stan i da li znamo nekoga ko izdaje", objašnjava Nataša angažovanje kluba.
Važan deo boravka u Velikoj Britaniji svakako je i zaposlenje. Kako tvrdi Nataša, ni na britanskom tržištu rada baš ne "cvetaju ruže". Njihova administracija i javne ustanove prošli su kroz proces recesije, kada je samo u Ministarstvu zdravlja, gde ona radi, posao izgubilo čak 40 odsto radnika.
U Ministarstvu prosvete taj procenat iznosi 30 odsto, a promenjeni su i zakoni koji se odnose na strane studente. Ranije su strani studenti od trenutka diplomiranja imali pravo da se još pola godine do godinu dana zadrže u zemlji i tako rade na pronalaženju što boljeg posla, dok je danas taj rok samo mesec dana i to ako imate sreće.
Pred studentima su dve opcije, ili da upišu dalje studije (master ili doktorske), ili da pronađu posao i konkurišu za radnu vizu.
Članstvo u nekom udruženju, poput Srpskog siti kluba, povećava mogućnost za pronalaženje posla i ostanak u zemlji.
"Mi imamo već toliki broj članova, oko 1.600, da svako ko traži posao u određenom domenu, jer naši članovi nisu samo iz Sitija, može da se konsultuje sa našim članom koji se bavi tom oblašću. Na primer, neko traži posao iz oblasti aeronautike, mi proverimo evidenciju svojih članova, pronađemo nekog ko radi u toj oblasti i povežemo ih kako bi se konsultovali oko mogućnosti zaposlenja", objasnio nam je Miloš Stefanović, takođe član Upravnog odbora kluba.
Miloš je iz Srbije otišao devedesetih godina i danas radi u Sitiju na poziciji direktora banke. Prema njegovim procenama, oko 200 ljudi iz Srbije radi u Sitiju na poslovima koji su direktno ili indirektno vezani za finansije. Naših ljudi ima na svim pozicijama, od pripravnika u bankama do ljudi koji već 15 godina rade u struci i zauzimaju upravljačke pozicije.
Interesantno je da je član kluba 2008. postao i naš ministar finansija Lazar Krstić, a šta "Sitijevci" misle o njegovim merama štednje, kao i kako može da se reši problem nostrifikacije diploma naših studenata koji su studirali u inostranstvu, a koji muči i našeg ministra zaposlenog sa srednjom školom, pogledajte u našem video prilogu.
