Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković negirao je danas optužbe, na početku suđenja u Specijalnom sudu, da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća za više miliona evra.
On je istakao da ne razume za šta je odgovoran.
"Nisam kriv, ne osećam se krivim. Nisam razumeo optužnicu, razumeo sam samo deo o ličnim podacima, kvantitativnim pokazateljima i datume, ali nijednu rečenicu optužnice nisam", rekao je Mišković u kratkom izjašnjenju o krivici.
Prema njegovim rečima, sebe ne može da prepozna ni u jednom delu optužnice i ne razume zašto je optužen.
"Ovo je posao za primer kako treba da se radi u Srbiji, ali ja ne razumem ekonomske kategorije iz optužnice", rekao je Mišković.
On je istakao da ne mogu da postoje dva kontrolna akcionara, odnosno dva većinska vlasnika, kako je to navedeno u optužnici - on i optuženi Milo Đurašković.
Krivicu su, takođe, odbacili i Đurašković, Marko Mišković, kao i ostali optuženi.
Specijalni sud prihvatio je kasno popodne predlog branilaca vlasnika "Delta Holdinga" da svoju odbranu u celosti iznese sutra, kada će suđenje biti nastavljeno.
Miškovićev branilac advokat Zdenko Tomanović najavio je da će njegov klijent iznositi odbranu tri i po do četiri sata, i da će odbrana postaviti mali broj pitanja.
Tom predlogu tužilaštvo se nije protivilo, pa je sud nastavak procesa zakazao za sutra u 14.30 sati.
Prethodno je završeno čitanje optužnice Tužilastva za organizovani kriminal.
Pošto je pročitan dispozitiv, počelo je izlaganje odbrana.
Predstavnici oštećenih putarskih preduzeća istakli su da će naknadno dostaviti svoje imovinsko-pravne zahteve.
Samo je predstavnik kruševačke fabrike maziva advokat Srđan Lazić konkretno rekao da to preduzeće potražuje 25 miliona evra na ime kredita koji je uzet od Unikredit banke, i još šest miliona dinara plus bankarske kamate.
Prema optužnici, Mišković i ostali oštetili su putarska preduzeća za ukupno 16,95 milijardi dinara.
Suđenju prisustvuju predstavnici putarskih preduzeća u svojstvu oštećenih i predstavnici firmi koje su u vlasništvu optuženih, a od kojih bi, prema rečima sudije Vučinića, mogla da bude oduzeta imovinska korist u toku postupka.
Neposredno pre dolaska Miškovića u sud stigla je delegacija od pet stranih posmatrača, koje je obezbedila njegova odbrana da prate ovo suđenje.
Miškovićev advokat Zdenko Tomanović rekao je Tanjugu da su u pitanju pravni eksperti iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Nemačke i Belgije.
Suđenje je pratilo više desetina novinara, kamera, fotoreportera, medija centar je prebukiran, kao i velika sudnica 1.
Optužnica tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili putarska preduzeca za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara.
Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu Djuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja. Za oba dela zakonom je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.
Optužnica obuhvata i Rista Ristića, Milutina Gaševića, Zorana Mihailovića, Dejana Jevtića, Zdravka Raša i Predraga Filipovića koji se terete za pomaganje u izvršnju krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica.
Živojin Petrović i Jadranka Bardić optuženi su za krivično delo poreska utaja.
Tužilaštvo u optužnici, pored ostalog navodi da su okrivljeni krivično odgovorni jer su pri izvršenju krivičnih dela postupali sa umišljajem u stanju uračunljivosti.
Svi optuženi su na saslušanju u istrazi negirali da su izvršili krivična dela, ali tužilaštvo smatra da su njihove odbrane usmerene na izbegavanje krivične odgovornosti, kao i da su opovrgnute iskazima ispitanih svedoka, pisanom dokumentacijom, kao i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.
Miroslav i Marko Mišković i Milo Djurašković se terete da su na nezakonit način podigli vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš kako bi ih prodali pošto im je u međuvremenu pala vrednost.
To je izvedeno kontrolisanom prodajom samo 37 akcija tog preduzeća od ukupno više od 550.000 izdatih običnih akcija, navodi se u optužnici.
Na berzi se, kako se dalje navodi, u kratkom vremenskom periodu od 14 dana trgovalo akcijama u vlasnistvu Mila Đuraškovića, na način koji je izričito zabranjen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti.
Posle prodaje 37 akcija putarskog preduzeca Niš, naručena je procene njihove tržišne vrednosti, uz zahtev da se ona obavi na osnovu prometa tih akcija, čime je podignuta njihova vrednost sa 3.300 dinara na 8.780,54 dinara.
Nakon toga su osnovana nova pravna lica "Mera invest" u vlasništvu "Mera investment fund" Marka Miskovića i "Nibens korporacija" u vlasnistvu Mila Djuraškovica.
U njih su osnivači kao svoje uloge u nenovčanom kapitalu uneli akcije PZP Niš po nezakonito uvećanoj vrednosti. "Mera invest" je potom u oktobru 2008. i novembru 2009. prodala svoj paket akcija Nibens korporaciji, i ostvarila protivpravnu imovinsku korist, jer akcije PZP Nis prema nalazu i misljenju vestaka, u tom trenutku nisu imale nikakvu vrednost.
Optuženi se terete da su akcije tog preduzeća prodali za 25 miliona evra na osnovu kredita čije je vraćanje garantovalo više putarskih preduzeća u Srbiji, među kojima Kragujevac, Vranje, Preduzeće za puteve Beograd, Vojvodina put i Bačka put.
Kredit je uzet od Unikredit banke, a njegovo vraćanje je spalo na putarska preduzeća, pošto firma u vlasništvu Mila Djuraškovića, koja je kupila akcije preduzeća za puteve Niš za 25 miliona evra, nije imala novca da vraća kredit.
Mišković i Djurašković su na taj način oštetili ta putarska preduzeća jer su ona morala da vraćaju kredit, a istovremeno su izbegli da plate porez državi na kapitalnu dobit.
"Radnjama okrivljenih oštećena su putarska preduzeća i njihovi poverioci. Zbog obaveze solidarnih dužnika da oni vrate kredit koji je odobren Nibens korporaciji, i nemogućnosti da ostvare regresno pravo prema ovom preduzeću, jer su jedina njegova imovina bile akcije PZP Nis, doslo je prvo do trajne blokade, a potom i pokretanja stečajnih postupaka nad PZP Nis, Kragujevac i Vranje kao i do raskida ugovora o privatizaciji PZP Beograd, Vojvodina put-Bačka put, Partizanski put i FAM", navodi tužilaštvo.
Prema ekonomsko finansijskom vestačenju, ta preduzeća su pretrpela stetu veću od 16 milijardi dinara.
Neplaćanjem poreza na kapitalnu dobit koja je ostvarena iz transakcija državni budžet je oštećen za ukupno 472 miliona dinara i to od preduzeća "Mera Investment Fund" za od 320 miliona dinara, a Djuraskovićevog preduzeća za više od 152 miliona dinara.
Mišković je na saslušanju u istrazi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u decembru prošle godine negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret navodeći da je njegov ulazak u putarska preduzeća bio kroz investiranje u kome se on javlja kao finansijski investitor.
Samo upravljanje preduzećem i poslovanje bilo je prepušteno Djuraškoviću, navodi se u optužnici u kojoj se citira Miškovićev iskaz iz istrage.
Za sebe je naveo da je vlasnik pravnih lica "Hemslade" i "Hitomia", ali ne i "Delta M" i PZP "Nis", niti bilo kog putarskog preduzeća.
Mišković je rekao da je njegova odluka bila da "Hemslade" da kredit PZP-u "Niš" kao što je i njegova odluka bila da se kroz dokapitalizaciju uđe u PZP "Nis".
Kako se navodi u optužnici, vlasnik Delta holdinga sebe vidi samo kao finansijskog investitora jer su njegov sin Marko i on imali potpuno poverenje i dali ovlašćenje da drugi vode poslove u putarskim preduzećima.
Naglasio je da ni u jednom Upravnom odboru PZP-a nisu imali svoje predstavnike, kao i da nije poznavao nijednog direktora putarskog preduzeća.
Za svog sina je rekao da je bio čist finansijski investitor iza koga je lično on stajao i davao mu preporuke gde da ulaže, pa je tako bilo i sa ulaganjem u putarska preduzeća.
On je pojasnio da se nije bavio poslovanjem putarskih preduzeća jer nije ni pratio njihove finansije i njihovo poslovanje, već se o svemu tome informisao neposredno od Mila Djuraškovica sa kojim se, kako je rekao, na Milovu inicijativu sastajao periodično.
Jedine odluke koje je on doneo u vezi sa putarskim preduzećima su bile da se ulozi u putarska preduzeća i odluka da se izađe iz putarskih preduzeća, navodi se u optužnici.
Miroslav Mišković je takođe rekao da je Mila Djuraškovića upoznao preko svog sina sa kojim je Milo bio u prijateljskim odnosima.
Milo mu je, znajući da su zbog prethodne prodaje "Delta banke" imali određena slobodna sredstva, predložio da ude u posao sa putarima, pa su se dogovorili da on bude sa udelom 52 odsto a Miškovići 48 odsto, zbog cega je formiran konzorcijum za kupovinu PZP "Beograd".
Međutim, kako Milo nije mogao da obezbedi 52 odsto sredstava za kupovinu PZP "Beograda", on licno je odlučio da Milu "Hemslade" da kredit u iznosu od 23.000.000 evra pod uslovima od tri odsto kamate plus euribor.
Smatra da su ti uslovi bili veoma povoljni za Mila Đuraskovica odnosno PZP-u "Nis" jer je to bila manja kamata nego sto su u tom trenutku davale srpske banke, a s druge strane i za "Hemslade" je to bilo od koristi obzirom da su slobodna sredstva ulozili u obrtni kapital...
Vlasnik "Delta holdinga" pušten je 23. jula iz pritvora, koji mu je zamenjen jemstvom od 12 milona evra u dinarskoj protivvrednosti, a koje je uplatila njegova kompanija da bi se branio sa slobode.
žMiškovicu je privremeno oduzet pasoš i određena mera zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu javljanja Policijskoj upravi za grad Beograd - PS Savski venac, svakog prvog radnog dana u mesecu.
Ista ova mera predvidena je i za njegovog sina Marka, kome je 7. oktobra ukinut kućni pritvor za jemstvo hipotekom na lokal vrenosti 3,3 miliona evra.
U kućnom pritvoru je ostao vlasnik Nibens grupe Milo Đurasković, dok se ostali optuzeni brane sa slobode.
