Pošto se ponudio preko Twittera ministru spoljnih poslova da bude novi ambasador Srbije u SAD, proslavljeni srpski plivač objašnjava s kakvim se sve problemima sreće u Kragujevcu.
"Nisam džaba na Berkliju završio političku ekonomiju. I pre nego što sam upisao fakultet, razmišljao sam o tome šta posle plivanja, ali nije ovde reč o tim mojim ambicijama, jer smatram da sam još neiskusan za to", kaže Čavić za "Politiku".
"Poenta je da niko ne zna s kakvim se problemima susrećemo moja plivačka akademija u Kragujevcu i ja. Ne osećam se bezbedno, jer mi prete preko telefona", kaže Čavić.
"Danas mi je jedan roditelj rekao da će doći da me zgazi zato što smo bili primorni da otkažemo grupu za decu sa posebnim potrebama. Razbili su mi automobil, oštetili bazen, ne osećam se najslobodnije na ulici, zato što me neki smatraju posebnom pretnjom jer ne mogu kvalitetom da dokažu svoju moć.
Bilo mi je veoma krivo zato što sam kroz razgovor sa tim čovekom video da se on, kao i većina roditelja dece s posebnim potrebama, naslušao odgovora - ne! Bili smo jedina škola u Srbiji s takvim programom, pokušali smo kao klub da preuzmemo društvenu ulogu, ali nismo uspeli. Žao mi je tih roditelja. Neki od njih plaču jer su u nama videli podršku", priča Čavić.
Kaže da mu nikada nije bilo teško da počne od nule i da to radi i danas.
"Mogao sam da imam jednog trenera na 300 dece, kao u vaterpolu, ali ja na troje dece imam jednog instruktora. Moja čast je važnija od zarade", ističe Čavić i dodaje da mu je krivo što tako sjajan potencijal koji ima Kragujevac "koče oni koji se nikada nisu bavili plivanjem - treneri komercijalisti".
"Prvi trener u mom klubu je Sebastijan Higl, brat Nađe Higl, drugi trener mi je Amerikanac Džef Natalazio, a tu sam i ja. Treba li uopšte da ističem koliko je to jak stručni tim. A imamao četiri plivača jer nemamo uslove za rad. Zbog teške finansijske situacije u Kragujevcu finansiram plate i doprinose 12 zaposlenih i uslove korišćenja bazena, da bih realizovao svoj san, što je nemoguća misija", jada se Čavić i dodaje da niko ne priča koliki je budžet vaterpolo kluba, kao ni o novcu koji se izdvaja za fudbal i košarku.
Međutim, on nije želeo da otkrije ko mu preti:
"Volim ovu zemlju više nego što ljudi mogu da razumeju, osećam se vredan samo onoliko koliko mogu da joj pružim. Sa problemima u Kragujevcu osećam se ogorčeno i strepim da neću postići svoje ciljeve", kaže Čavić na kraju intervjua za "Politiku".
