Tutin i Novi Pazar pretenduju da postanu srpski Oksford i Kembridž. Samo u Tutinu, kažu upućeni, ima najmanje pet ispostava uglavnom univerziteta iz Bosne, pišu "Novosti."

U Novom Pazaru, u jednoj kući, nalaze se isturena odeljenja Internacionalnog univerziteta iz Brčkog i Farmaceutsko-zdravstvenog fakulteta iz Travnika.

Iako nemaju ni laboratorije, ni kabinete, već samo kancelariju, u Pazaru školuju farmaceute. Nisu voljni da informacije dele telefonom, ali su ocu koji se interesovao za upis deteta rekli da 90 odsto stvari može da se "završi" u Pazaru, ali da mora da se ide i u Travnik.

"Samo donesite dokumenta i sve ćemo se dogovoriti", rekla mu je službenica Farmaceutsko-zdravstvenog fakulteta u Novom Pazaru. "Cena školarine je 2.650 evra godišnje".

U centrali u Travniku imali su više informacija - prve dve godine mogu da se završe u Novom Pazaru, a ostale tri u Travniku. Zvanično, iako tu školuju akademce, odriču da je reč o fakultetu, već je reč o - konsultantskoj jedinici. Ista takva jedinica otvorena je i u Bujanovcu.

Ni ova, kao ni većina ostalih isturenih odeljenja u Tutinu i Novom Pazaru nemaju akreditaciju, niti dozvolu za rad Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nisu je nikad ni tražili. Ali, ponuda je raznovrsna...

U Pazaru školovanje je moguće i na Državnom univerzitetu, koji ima akreditovanih čak 20 programa na osnovnim studijama, kao i na neakreditovanom Univerzitetu u Novom Pazaru, koji nudi osam različitih programa - od informatike do psihologije.

A osim bosanskih obrazovnih "ekspozitura", u Tutinu postoji i nekoliko isturenih odeljenja visokoškolskih ustanova iz Srbije. Već nekoliko godina radi Visoka tehnička škola iz Trstenika koja ima akreditaciju i školuje saobraćajne i informatičke stručnjake.

Saradnik u ovoj školi, magistar Ismet Derdemez, kaže za "Novosti" da se godišnje upiše po 60 studenata, da je obezbeđen kvalitetan nastavni kadar i da postoje odlični uslovi za nastavu i rad studenata.

Odnedavno, u Tutinu mladi mogu da se školuju i na Univerzitetu Edukons iz Novog Sada. Ovaj univerzitet ima akreditaciju, ali za učenje u Novom Sadu, Sremskoj Kamenici i Svilajncu. Na zvaničnoj evidenciji koja je dostupna na sajtu Komisije za akreditaciju, odeljenja u Tutinu nema među akreditovanim.

Indekse u Tutinu deli i Fakultet za poslovne studije i pravo, bivši FORKUP, iz Beograda. I oni imaju "zeleno svetlo" Komisije za akreditaciju, ali ne i za istureno odeljenje u Tutinu.

"Toliki broj isturenih odeljenja fakulteta najveći je problem srpske prosvete i sa njim država mora ozbiljno da se uhvati ukoštac", izričit je prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

"Kada neko otvara tajna, nelegalna odeljenja, gde se diplome stiču preko noći, reč je o ozbiljnom kriminalu. Taj problem nije od juče i država mora hitno da počne da ga rešava. Udruženo moraju da deluju prosvetna i finansijska inspekcija, policija... Jer iz godine u godinu tih odeljenja je sve više, umnožava se broj bezvrednih diploma, deca ne dobijaju nikakvo znanje, a naplaćivanje školarina za sve to je prava pljačka".

On podseća da regularnih isturenih odeljenja ima tek petnaestak u celoj Srbiji, a da nelegalnih, prema grubim procenama, postoji više od stotinu. Za one koji traže akreditaciju, dodaje, gleda se i najmanja sitnica i ne propušta ni najsitnija manjkavost, a u isto vreme se "štancuju" diplome na istitucijama koje ne ispunjavaju nijedan kriterijum.

Dodatni problem da se uđe u trag spornim isturenim odeljenjima je to što su studenti zavedeni kao da se školuju u matičnoj ustanovi, koja jeste akreditovana. Automatski, ta diploma je važeća, pa su mnogi sa spornim dokumentima i još spornijim znanjem uspeli da se zaposle u školama i obrazuju nove generacije.