Lekari u sve većem broju pakuju kofere i odlaze iz Srbije. Najčešće u Nemačku i Sloveniju, ali i na Maltu, u skandinavske zemlje, na Bliski istok...
U Lekarskoj komori Srbije svakodnevno potpisuju po tri-četiri sertifikata neophodna za rad u inostranstvu. U Nemačkoj se, u poslednje dve godine, zaposlilo njih 530. Odlaze mladi, ali ima i specijalista...
Samo od početka godine sertifikate dobre prakse koji su im neophodni za zapošljavanje u inostranstvu iz Lekarske komore Srbije uzelo je čak 800 lekara.
Među njima je najviše mladih doktora opšte medicine, koji u svet kreću pravo sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, ali ima i anesteziologa, hirurga, kardiohirurga, koji napuštaju svoja radna mesta na klinikama.
Profesorka dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS, kaže da nema povratnu informaciju koliko je njih zaista i otišlo, ali računa da kad jednom odluče da napuste zemlju pre ili kasnije to i učine:
"Svakog dana potpisujem po tri-četiri sertifikata kojima naši lekari u inostranstvu dokazuju da su upisani u LKS i da nisu osuđivani pred sudom časti. Taj trend je počeo od prošle jeseni. Ranije smo izdavali jedan-dva sertifikata mesečno. Izveštaji koje dobijamo od Lekarske komore Nemačke pokazuju da se tamo u poslednje dve godine zaposlilo 530 lekara iz Srbije, a njih 67 je uspelo da napravi svoju privatnu praksu", kaže ona za "Novosti"
"To je tragedija za našu državu. Doveli smo se u situaciju da nemamo čime da zadržimo stručnjake: nema radnih mesta, a plate lekara su ovde od četiri do sedam puta manje nego, recimo, u Nemačkoj", navodi Radosavljević.
Naši lekari sada lakše dolaze do posla u inostranstvu. Nemačka, koja se suočava sa deficitom lekara jer njeni odlaze u Ameriku i Englesku, više ne traži nostrifikaciju diplome, a uslov je samo znanje jezika.
"Nažalost, sve je izraženiji trend odlaska lekara iz Srbije, kao i iz drugih siromašnijih zemalja", potvrđuje dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i anesteziolog u KBC „Bežanijska kosa".
"Ono što nas razlikuje od drugih država jeste apsurd da u isto vreme imamo i manjak lekara u praksi, posebno specijalista anesteziologije, radiologije, patologije, i višak lekara koji godine gube na birou za nezaposlene. Kada se uzme u obzir da je prosečna plata specijaliste oko 700 evra, a da su uslovi u kojima radimo ispod standarda, sve je mnogo jasnije", kaže Cvetić.
"Ako se ovako nastavi, a ne vidim da se nešto menja, osim nagore, kada uđemo u EU i kada praktično ne bude nikakvih prepreka za zapošljavanje van zemlje, ostaćemo bez kvalitetnih lekara, i teško ćemo popuniti ta upražnjena mesta, jer zbog ovakvih plata i uslova rada nećemo biti interesantni čak ni za kolege iz Afrike i Azije", navodi dr Cvetić.
Profesorka Radosavljević podseća da je Poljska u prvih šest meseci po ulasku u EU ostala bez 3.000 lekara, a to bi, kaže, moglo da se dogodi i nama:
"Naš dodatni hendikep je nepovoljna starosna struktura u zdravstvu. Gotovo 50 odsto lekara starije je od 50 godina, a u narednih od pet do sedam godina više od 60 odsto specijalista odlazi u penziju. Godinama su radna mesta koja su se upražnjavala odlaskom u penziju gašena. Ministarstvo zdravlja je napokon shvatilo da je to bila greška i sada se kadar podmlađuje, ali trebalo bi ponovo razmisliti o uvođenju volonterskih specijalizacija, jer bi to bio najbrži put da se iškoluje kadar. Naši lekari koji pravo sa biroa odu u Nemačku tamo odmah dobijaju specijalizaciju".
Doktor Cvetić se pribojava da smo i za takve poteze zakasnili, i da će se neminovno pojaviti vakuum:
Specijalizacije traju četiri-pet godina, a i posle toga je taj lekar u svojoj struci „početnik" i on treba da zameni nekog sa 30 godina iskustva. To nije isti kvalitet.
