U poslednjih 10 meseci u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno 40 žena i u porođenju sa prethodnim godinama taj broj je u porastu a ubice dobijaju minimalne kazne , upozorila je državna sekretarka Stana Božović.
Stana Božović je na konferenciji "Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji",a na dan kasa se u svetu i Srbiji obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, rekla da je više od 9.000 žena prošle godine dobilo pomoć centra za socijalni rad.
Prema njenim rečima, u 2012. godini samo dve osobe su osuđene na zatvorske kazne od dve do pet godina za nasilje u porodici, a 64 odsto osuđenih dobilo je kaznu do šest meseci.
Srbija je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama.
Zbog alarmantniuh podataka i o broju žrtava i o sudskom tretmanu nasilnika, postupci za krivična dela nasilja u porodici i nad ženama moraju biti hitni, kako mere i kazne ne bi bile besmislene i bez efekta, izjavio je na istom skupu ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.
On je na konferenciji rekao da državne institucije ne mogu ispuniti svoju svrhu ako na svojoj strani nemaju građane i ako u društvu ne postoji svest da je prijavljivanje nasilja u porodici dobro delo.
Selaković je rekao da je u borbi protiv ove "društvene anomalije" potrebno najšire moguće društveno savezništvo, ali da stvari počinju iz porodice i da je vaspitanje dece najvažnije.
MUP po novom protokolu
Direktor policije Milorad Veljović je podsetio da je MUP u februaru ove godine doneo Protokol o postupanju policijskih službenika u situacijama porodičnog nasilja sa posebnim naglasom na osiguranje zaštite žrtava i unapređnje prikupljanja dokaza. Veljović kaže da je sprovedena i obuka za 1.300 policijskih službenika i naglasio da se MUP i Direkcija policije neće zaustaviti na tom aktu, već je spremna da se posebno posveti rešavanju tog problema.
"Ako nam je propala škola, koja decu treba da vaspitava pre podne, porodica je ona koja to treba da čini po podne. Nemojte onda da se čudimo zašto nam je jedno od glavnih tema i problema huliganizam", rekao je Selaković.
On je naveo da bi želeo da slučaj Ree Matijević, koja se mimo svoje volje našla u ulozi pasivne žrtve nasilja u porodici, bude jedan od poslednjih slučajeva kršenja ljudskog prava i nasilja u i nad porodicom.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović podsetio je na neravnopravnost položaja žena u srpskom društvu i u tom kontekstu naglasio da se mora menjati svest u društvu.
"Nasilje nad ženama nije privatni problem, već javni, jer se radi o kršenju ljudskih prava, a žene žrtve u Srbiji i dalje nemaju dovoljnu podršku sistema, ma koliko se mi hvalili donetim zakonima", rekao je Omerović i zaključio da treba dodatno raditi na primeni tih zakona.
NASILJE NAD ŽENAMA - SVETSKI PROBLEM
Skup posvećen ženama - žrtavama porodičnog nasilja ali i konzervativnih društvenih shvatanja, održan je i u niovom Sadu.
Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp je napomenuo na konferenciji "Zajedno protiv nasilja nad ženama" da je nasilje nad ženama opšti, svetski problem, ilustrujući to podatkom da je u njegovoj zemlji prošle godine bilo oko 2.500 različitih prijava tog oblika nasilja.
Zaštita osnovnih ljudskih prava, time i prava žena, su kamen temeljac švedske politike, rekao je Asp i dodao da njegova zemlja podržava projekte rodne ravnopravnosti širom sveta, pa tako i u Srbiji što je, kako je napomenuo, deo ukupne podrške našoj zemlji na njenom putu u EU.
Evropska unija podržava žensku parlamentarnu mrežu u nastojanjima da rodna ravnopravnost u Srbiji postane stvarnost, izjavio je na tom skupu šef Delegacije EU u našoj zemlji Majkl Devenport.
On je izrazio zadovoljstvo time što je stvorena jaka i aktivna mreža političarki širom Srbije koja je, kako je ocenio, zasnovana na solidarnosti među ženama bez obzira na njihovu političku pripadnost.
"Ženske parlamentarne mreže, osnovane na nacionalnom i pokrajinskom nivou, doprineće osnaživanju žena na političkoj sceni, a time i unapređivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, što je jedan od ključnih principa u EU", istakao je Devenport.
Takva unutrašnja i spoljna politika članica EU, objasnio je on, trebalo bi da dovede do pođednake ekonomske nezavisnosti žena i muškaraca, odnosno jednake zarade za rad iste vrednosti, kao i da omogući ravnopravnost u donošenju odluka i okonča različite oblike nasilja u društvu.
Devenport je naglasio da, što žene u Srbiji više budu učestvovale u donošenju odluka, naše društvo će se bolje boriti protiv drugih problema žena, kao što su diskriminacija, socijalna isključivost i rodno zasnovano nasilje.
O iskustvima Finske u unapređenju rodne ravnopravnosti, kao i o merama koje vlada te skandinavske zemlje preduzima u borbi protiv nasilja nad ženama, govorila je zamenica ambasadora Outi Isotalo.
Skup koji je Ženska parlamentarna mreža Skupštine AP Vojvodine organizovala povodom dana borbe protiv nasilja nad ženama pozdravio je i predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor.
