Srbija i EU su u poslednjih deset godina potrošile 15 miliona evra na izgradnju i opremanje nacionalne laboratorije za kontrolu hrane. Zgrada je izgrađena, ali u njoj se ništa ne analizira jer laboratorija nije akreditovana.
Razlog je što još nije akreditovana, pišu "Novosti."
Umesto da kontroliše ispravnost hrane i sprečava afere poput aflatoksina u mleku, glavni poslovi kojima se trenutno bavi Direkcija nacionalne referentne laboratorija za kontrolu ispravnosti hrane su popravka oluka, toaleta i kosilice, kao i tri trimera za travu!
Zaposleni u ovoj laboratoriji, prema poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede za septembar 2013, bave se kupovinom novih vrata i sanacijom pešačkog prilaza. Takođe, još jedan "prioritet" je legalizacija objekta i upisivanje u katastar, pošto je laboratorija izgrađena bez dozvole! Sve to piše u izveštaju koji je direktor Slavoljub Stanojević pre nekoliko dana predao Skupštinskom odboru za poljoprivredu.
Broj zaposlenih u laboratoriji već godinama je prava enigma, ali je sigurno da se svaka tri meseca raspisuju konkursi za zapošljavanje novih ljudi. Zvaničnici EU su i obustavili isporuku opreme, jer su posumnjali da je prijavljen lažan broj zaposlenih. Jedno je sigurno - laboratorija ima baštovana koji je dosad toliko mnogo kosio da je pokvario kosilicu „hausvarna" i tri trimera „štil".
"Pošto je najavljeno da će laboratorija konačno početi da kontroliše mleko do juna naredne godine, tražio sam od direktora da definiše plan aktivnosti na akreditaciji, a ne da u izveštaju navodi da li će da servisira kosilicu za travu ili sanira pešački prilaz ka upravnoj zgradi", kaže za list Aleksandar Senić, predsednik Odbora za poljoprivredu. "Kroz mesečne izveštaje zajedno bismo pratili proces akreditacije i kao Odbor aktivno učestvovali na uklanjanju prepreka za što brži završetak akreditacije."
Dok laboratorija ne bude legalizovana i akreditovana, Srbija ponovo može da očekuje da bude kao i svake godine žrtva neke afere, što obilato koristi i konkurencija u susednim zemljama kako bi diskreditovala srpske proizvode. Da je Srbija imala Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu bezbednosti hrane ne bi nam se 2007. godine dogodila lažna afera „mančmelou" u Hrvatskoj i Sloveniji, niti bi u narodu prošle godine zavladala panika zbog aflatoksina u mleku.
EU je godinama donirala Srbiji opremu koju su zaposleni u laboratoriji uredno testirali. Još pre četiri godine je bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin otvorio laboratoriju koja nikada ništa nije testirala, pa se i dalje za analizu sve šalje u privatne institute ili u Holandiju i Nemačku, što nije dobro jer se država oslanja na eksperte iz inostranstva.
"Prečesto se pojavljuju u medijima teme o lošem kvalitetu hrane koju jedemo i mislim da je prioritet Ministarstva poljoprivrede da se nacionalna laboratorija što pre akredituje", kaže Senić.
"Zbog toga nismo prihvatili predlog direktora laboratorije da nas izveštava o akreditaciji na dva-tri meseca, već na mesečnom nivou."
