U raspravi o predloženom budžetu za 2007. godine poslanici srpskog parlamenta polemisali su u petak o finansiranju novinaske agencije Tanjug, Vojske Srbije, obnovi manastira Hilandar i koncesijama za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
U raspravi o predloženom budžetu za 2007. godine poslanici srpskog parlamenta polemisali su u petak o finansiranju novinske agencije Tanjug, Vojske Srbije, obnovi manastira Hilandar i koncesijama za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
I dalje traje rasprava o amandmanima na vladin predlog budžeta za 2007. godinu, a očekuje se da će se tokom noći i glasati o budžetu.
Na predlog budžeta podneto je oko 60 amandmana, a ostalo je da se razmotri još 20-tak.
Najviše amandmana podneli su poslanici opozicije koji su najavili da će glasati protiv budžeta, ocenjujući da nije ni socijalan ni razvojni, već da je inflatoran.
Sednica se ne prenosi direktno zbog toga što je na drugom kanal RTS-a emitovana odbojkaška utakmica, a potom prenos Budvanskog festivala.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić najavio da će rasprava ipak biti emitovana, ali u odloženom prenosu.
Seriju replika na polemiku o finansiranju novinske agencije Tanjug izazvao je amandman poslanika Lige socijademokrata Vojvodine Aleksandra Martona koji je zatražio da se iz predloženog budžeta briše finansiranje te novinske kuće.
Marton je rekao da nema ništa protiv zaposlenih u Tanjugu, ali da smatra da izdvajanjem sredstava iz budžeta za rad te novinske agencije Srbija krši svoje obaveze prema Savetu Evrope i upliće se u rad medija.
"Smatram da se na taj način položaj drugih novinskih agencija stavlja u mnogo gori položaj. Savet Evrope je još pre tri godine pozvao Srbiju da se uzdrži od pokušaja kontrole uticaja ili pretnji medijima", naveo je Marton.
Poslanik Unije Roma Srbije Rajko Djurić, koji je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika Tanjuga, rekao je da treba imati u vidu da svaka država ima svoju nacionalnu, državnu novinsku agenciju i da postoje i istorijski razlozi zašto Tanjug treba da postoji.
Djurić je naveo i da su preporuke Saveta Evrope "samo preporuke koje treba imati u vidu". "U Tanjugu je trenutno zaposleno 360 radnika, polovina su novinari i urednici, direktor Luka Mičeta provodi dnevno od 16 do 18 sati na poslu, a plate su jedva od 30 do 40 hiljada dinara", dodao je Djurić.
Naveo je i da su plate urednika pojedinih listova u Srbiji izmedju 8 i 11 hiljada evra i da je iza pokušaja gašenja Tanjuga stajao interes pojedinaca da se dočepaju zgrade u kojoj je smešten.
"Nemojte mene uveravati u nezavisne medije", rekao je Djurić i dodao da tvrdi da je to velika floksula i da se ne treba zavaravati da su nezavisni mediji stvarno nezavisni.
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao da Tanjug nije državna već vladina agencija i da se u stvari raspravlja o zahtevu vlade da parlament odobri finansiranje "vladine agencije", navodeći da je velika razlika izmedju vlade i države.
"Potpuno je neprihvatljivo da mi finansiramo rad vladine agencije koju mi ne možemo da kontrolišemo", rekao je Jovanović i upitao ko bira Upravni odbor, direktora, glavnog urednika i po kojim principima funkcioniše Tanjug ako je državna agencija.
Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke rekao je da zgradu Tanjuga želi jedan od najviših predstavnika režima, potpredsednik Vlade Božidar Djelić i da "nije jasno zašto Djelić hoće sve da uzme pod svoju šapu".
Istakavši da nema visoko mišljenje o onome što danas Tanjug radi, Vučić je optužio vlast da ima "mrežu novinara koji nisu novinari već društveno politički radnici" i da "svaki novinar koji je lagao u njihovo ime mora da dobije neku funkciju u vlasti".
Naveo je, izmedju ostalih, doskorašnjeg glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta Dragana Janjića koji je sada pomoćnik ministra za kuturu, novinara Grujicu Spasovića koji je ambasador u Sarajevu i nekadašnjeg ambasadora u Parizu Radomira Diklića, koji je bio takodje u upravi agencije Beta.
Vučić je naveo da je uloga Bete bila da pomaže okupaciju Srbije i da pomaže i održava DOS na vlasti.
„Da li svaki novinar koji je vama nešto učinio mora da dobije mesto u državnoj strukturi?Da li ste zato poslali Grujicu Spasovića (nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista Danas) za ambasadora u Sarajevu?", pitao je Vučić.
Dodao je da je Srbiji potrebna državna agencija i da ne misli da je Beta bolja od Tanjuga. „Ne mislimo da je Beta bolja, stvari nisu tako jednostrane i jednostavne", rekao je Vučić, koji je pitao kako je moguće da su „oni koji su objektivni i nepristrasni novinari, postali šefovi kabineta u državnim institucijama".
On je dodao i da je i novinar televizije Pink sada medijski savetnik predsednika parlamenta. "Nije problem u Tanjugu nego da on bude objektivniji i da se ne uredjuje iz Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima", naveo je Vučić.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić rekao je da je za tu stranku neprihvatljiva inicijativa poslanika Aleksandra Martona da se "na ovaj način onemogući funkcionisanje Tanjuga".
"Tanjug nije vladina agencija već provladina i dozvoljavam da se to pitanje otvori na Odboru za kulturu", naveo je Baralić.
U budžetu za ovu godinu predvodjeno je 551 milion dinara za finansiranje RRA, „Panorame" iz Prištine, „Bratstva" iz Niša, Tanjuga, Jugoslovenskog pregleda, Filsmskih novosti i Radio „Jugoslavije".
Nakon što je poslanica LSV Aleksandra Jerkov zatražila da se 90 miliona dinara namenjenih iz budžeta Srbije za obnovu manastira Hilandar preraspodele za potrebe dece i socijalno ugroženih, oštro su reagovali poslanici radikala i vladajuće DSS i Nove Srbije.
Oni su ocenili da je Hilandar deo svetske baštine i najsvetiji srpski spomenik o kome država mora da brine i da ga poštuje.
Zamenik šefa poslaničke grupe DSS-NS Miroslav Markićević je zbog toga prozvao lidera LSV Nenada Čanka za drogu, kao i da se ne odriče svojih prijatelja, dilera druge koji su u zatvoru, misleći na Nenada Opačića, vodju veterničkog kriminalnog klana.
Čanak je uzvratio kontraoptužbama na račun lidera NS, ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, zahtevajući da saopšti zbog čega krije ugovor o koncesiji za izgradnju auto-puta, ako u njemu nema ništa štetno za gradjane.
Da li je tačno da je Ilić dobio po milion evra za svaku benzinsku pumpu, a 20 miliona evra da ne pokaže ugovor o koncesiji, upitao je Čanak i ocenio da nije reč o koncesiji već "drumskom razbojništvu i privatnim interesima".
Poslanici su u petak ujutru nastavili raspravu o amandmanima na predlog državnog budžeta za ovu godinu, medjutim, kada je na red došao amandman SRS i SPS o Koordinacionom centru za jug Srbije, polemika je krenula drugim tokom.
Poslanici SRS zatražili su da se budžetska sredstva predvidjena za Koordinacioni centar preusmere u Fond za razvoj Srbije, jer dosadašnja izdvajanja nisu doprinela smanjenju siromaštva na tom području.
Rasprava o tom amandmanu i o amandmanu poslanika Socijalističke partije Srbije koji traže da se izdvajanja za Koordinacioni centar sa 372 miliona dinara povećaju na 750 miliona "jer je jug Srbije ekstremno nerazvijeno područje", izazvala je oštru polemiku sa poslanikom Koalicije Albanaca preševske doline Rizom Halimijem.
Poslanik SRS Predrag Stošić rekao je da su se sredstva za Koordinacioni centar za opštine Preševo, Bujanovac i Medvedja do danas trošila bez kriterijuma i da nisu dala rezultate, tako da je jug Srbije najsiromašnije područje sa stopom nezaposlenosti od 63 odsto.
Stošić je rekao da treba ulagati u brži privredni razvoj tog dela Srbije, dok je poslanik SPS Milan Nikolić ocenio da je ekonomski razvoj jedini način da se zaustave problemi i održi jug Srbije.
Nikolić je, medjutim, zatražio i da država kontroliše Koordinaciono telo kako sredstva ne bi bila angažovana samo u mesnim zajednicama u kojima pretežno žive Albanci.
Riza Halimi je rekao da se od 2004. godine nije analiziralo šta je uradjeno na jugu i da se ponovo zanemaruje to područje, za razliku od perioda "kada je tu bila kriza i oružani sukobi". Dodao je da za takvu politiku nema opravdanja.
Izlaganje Halimija izazvalo je niz replika poslanika SPS i SRS koji su ukazali da je albansko stanovništvo imalo najviše koristi od Koodinacionog tela i da se ne može govoriti o neravnopravnom položaju Albanaca.
Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić tražio je od Halimija da ne govori o oružanim sukobima na jugu Srbije, jer njih nije bilo, već je bilo terorističke pobune, čiji je cilj bilo otcepljenje tri opštine.
On je zatražio od Halimija da se javno izjasni da li podržava teritorijalni integritet Srbije i da li je za to da Kosovo i Metohija ostane deo Srbije.
Halimi je odgovorio da je njegova Partija demokratskog delovanja pokazala da problemi Preševa, Bujanovca i Medvedje treba da se rešavaju u okviru ove države.
Za budući status Kosova, Halimi je rekao da je to "demokratsko pitanje gradjana Kosova i Metohije i da "oni treba da odluče o svojoj budućnosti i sudbini."
Vučić je ocenio da taj stav znači da je on za otcepljenje Kosova, a poslanik DSS Dragan Šormaz je Halimiju poručio da Kosovo nije demokratsko pitanje gradjana Kosova, već države Srbije i gradjana Srbije.
Šormaz je poručio Halimiju da je poslanik Skupštine Srbije i da je dužan da brani Ustav, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
(agencije/MONDO)
I dalje traje rasprava o amandmanima na vladin predlog budžeta za 2007. godinu, a očekuje se da će se tokom noći i glasati o budžetu.
Na predlog budžeta podneto je oko 60 amandmana, a ostalo je da se razmotri još 20-tak.
Najviše amandmana podneli su poslanici opozicije koji su najavili da će glasati protiv budžeta, ocenjujući da nije ni socijalan ni razvojni, već da je inflatoran.
Sednica se ne prenosi direktno zbog toga što je na drugom kanal RTS-a emitovana odbojkaška utakmica, a potom prenos Budvanskog festivala.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić najavio da će rasprava ipak biti emitovana, ali u odloženom prenosu.
Seriju replika na polemiku o finansiranju novinske agencije Tanjug izazvao je amandman poslanika Lige socijademokrata Vojvodine Aleksandra Martona koji je zatražio da se iz predloženog budžeta briše finansiranje te novinske kuće.
Marton je rekao da nema ništa protiv zaposlenih u Tanjugu, ali da smatra da izdvajanjem sredstava iz budžeta za rad te novinske agencije Srbija krši svoje obaveze prema Savetu Evrope i upliće se u rad medija.
"Smatram da se na taj način položaj drugih novinskih agencija stavlja u mnogo gori položaj. Savet Evrope je još pre tri godine pozvao Srbiju da se uzdrži od pokušaja kontrole uticaja ili pretnji medijima", naveo je Marton.
Poslanik Unije Roma Srbije Rajko Djurić, koji je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika Tanjuga, rekao je da treba imati u vidu da svaka država ima svoju nacionalnu, državnu novinsku agenciju i da postoje i istorijski razlozi zašto Tanjug treba da postoji.
Djurić je naveo i da su preporuke Saveta Evrope "samo preporuke koje treba imati u vidu". "U Tanjugu je trenutno zaposleno 360 radnika, polovina su novinari i urednici, direktor Luka Mičeta provodi dnevno od 16 do 18 sati na poslu, a plate su jedva od 30 do 40 hiljada dinara", dodao je Djurić.
Naveo je i da su plate urednika pojedinih listova u Srbiji izmedju 8 i 11 hiljada evra i da je iza pokušaja gašenja Tanjuga stajao interes pojedinaca da se dočepaju zgrade u kojoj je smešten.
"Nemojte mene uveravati u nezavisne medije", rekao je Djurić i dodao da tvrdi da je to velika floksula i da se ne treba zavaravati da su nezavisni mediji stvarno nezavisni.
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao da Tanjug nije državna već vladina agencija i da se u stvari raspravlja o zahtevu vlade da parlament odobri finansiranje "vladine agencije", navodeći da je velika razlika izmedju vlade i države.
"Potpuno je neprihvatljivo da mi finansiramo rad vladine agencije koju mi ne možemo da kontrolišemo", rekao je Jovanović i upitao ko bira Upravni odbor, direktora, glavnog urednika i po kojim principima funkcioniše Tanjug ako je državna agencija.
Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke rekao je da zgradu Tanjuga želi jedan od najviših predstavnika režima, potpredsednik Vlade Božidar Djelić i da "nije jasno zašto Djelić hoće sve da uzme pod svoju šapu".
Istakavši da nema visoko mišljenje o onome što danas Tanjug radi, Vučić je optužio vlast da ima "mrežu novinara koji nisu novinari već društveno politički radnici" i da "svaki novinar koji je lagao u njihovo ime mora da dobije neku funkciju u vlasti".
Naveo je, izmedju ostalih, doskorašnjeg glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta Dragana Janjića koji je sada pomoćnik ministra za kuturu, novinara Grujicu Spasovića koji je ambasador u Sarajevu i nekadašnjeg ambasadora u Parizu Radomira Diklića, koji je bio takodje u upravi agencije Beta.
Vučić je naveo da je uloga Bete bila da pomaže okupaciju Srbije i da pomaže i održava DOS na vlasti.
„Da li svaki novinar koji je vama nešto učinio mora da dobije mesto u državnoj strukturi?Da li ste zato poslali Grujicu Spasovića (nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista Danas) za ambasadora u Sarajevu?", pitao je Vučić.
Dodao je da je Srbiji potrebna državna agencija i da ne misli da je Beta bolja od Tanjuga. „Ne mislimo da je Beta bolja, stvari nisu tako jednostrane i jednostavne", rekao je Vučić, koji je pitao kako je moguće da su „oni koji su objektivni i nepristrasni novinari, postali šefovi kabineta u državnim institucijama".
On je dodao i da je i novinar televizije Pink sada medijski savetnik predsednika parlamenta. "Nije problem u Tanjugu nego da on bude objektivniji i da se ne uredjuje iz Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima", naveo je Vučić.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić rekao je da je za tu stranku neprihvatljiva inicijativa poslanika Aleksandra Martona da se "na ovaj način onemogući funkcionisanje Tanjuga".
"Tanjug nije vladina agencija već provladina i dozvoljavam da se to pitanje otvori na Odboru za kulturu", naveo je Baralić.
U budžetu za ovu godinu predvodjeno je 551 milion dinara za finansiranje RRA, „Panorame" iz Prištine, „Bratstva" iz Niša, Tanjuga, Jugoslovenskog pregleda, Filsmskih novosti i Radio „Jugoslavije".
Poslanici raspravljali o Hilandaru, autoputu i jugu Srbije
Amandman LSV da se budžetska izdvajanja za manastir Hilandar preusmere socijalno ugroženim gradjanima i deci izazvao je oštre polemike i medjusobne optužbe poslanika u Skupštini Srbije.Nakon što je poslanica LSV Aleksandra Jerkov zatražila da se 90 miliona dinara namenjenih iz budžeta Srbije za obnovu manastira Hilandar preraspodele za potrebe dece i socijalno ugroženih, oštro su reagovali poslanici radikala i vladajuće DSS i Nove Srbije.
Oni su ocenili da je Hilandar deo svetske baštine i najsvetiji srpski spomenik o kome država mora da brine i da ga poštuje.
Zamenik šefa poslaničke grupe DSS-NS Miroslav Markićević je zbog toga prozvao lidera LSV Nenada Čanka za drogu, kao i da se ne odriče svojih prijatelja, dilera druge koji su u zatvoru, misleći na Nenada Opačića, vodju veterničkog kriminalnog klana.
Čanak je uzvratio kontraoptužbama na račun lidera NS, ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, zahtevajući da saopšti zbog čega krije ugovor o koncesiji za izgradnju auto-puta, ako u njemu nema ništa štetno za gradjane.
Da li je tačno da je Ilić dobio po milion evra za svaku benzinsku pumpu, a 20 miliona evra da ne pokaže ugovor o koncesiji, upitao je Čanak i ocenio da nije reč o koncesiji već "drumskom razbojništvu i privatnim interesima".
Poslanici su u petak ujutru nastavili raspravu o amandmanima na predlog državnog budžeta za ovu godinu, medjutim, kada je na red došao amandman SRS i SPS o Koordinacionom centru za jug Srbije, polemika je krenula drugim tokom.
Poslanici SRS zatražili su da se budžetska sredstva predvidjena za Koordinacioni centar preusmere u Fond za razvoj Srbije, jer dosadašnja izdvajanja nisu doprinela smanjenju siromaštva na tom području.
Rasprava o tom amandmanu i o amandmanu poslanika Socijalističke partije Srbije koji traže da se izdvajanja za Koordinacioni centar sa 372 miliona dinara povećaju na 750 miliona "jer je jug Srbije ekstremno nerazvijeno područje", izazvala je oštru polemiku sa poslanikom Koalicije Albanaca preševske doline Rizom Halimijem.
Poslanik SRS Predrag Stošić rekao je da su se sredstva za Koordinacioni centar za opštine Preševo, Bujanovac i Medvedja do danas trošila bez kriterijuma i da nisu dala rezultate, tako da je jug Srbije najsiromašnije područje sa stopom nezaposlenosti od 63 odsto.
Stošić je rekao da treba ulagati u brži privredni razvoj tog dela Srbije, dok je poslanik SPS Milan Nikolić ocenio da je ekonomski razvoj jedini način da se zaustave problemi i održi jug Srbije.
Nikolić je, medjutim, zatražio i da država kontroliše Koordinaciono telo kako sredstva ne bi bila angažovana samo u mesnim zajednicama u kojima pretežno žive Albanci.
Riza Halimi je rekao da se od 2004. godine nije analiziralo šta je uradjeno na jugu i da se ponovo zanemaruje to područje, za razliku od perioda "kada je tu bila kriza i oružani sukobi". Dodao je da za takvu politiku nema opravdanja.
Izlaganje Halimija izazvalo je niz replika poslanika SPS i SRS koji su ukazali da je albansko stanovništvo imalo najviše koristi od Koodinacionog tela i da se ne može govoriti o neravnopravnom položaju Albanaca.
Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić tražio je od Halimija da ne govori o oružanim sukobima na jugu Srbije, jer njih nije bilo, već je bilo terorističke pobune, čiji je cilj bilo otcepljenje tri opštine.
On je zatražio od Halimija da se javno izjasni da li podržava teritorijalni integritet Srbije i da li je za to da Kosovo i Metohija ostane deo Srbije.
Halimi je odgovorio da je njegova Partija demokratskog delovanja pokazala da problemi Preševa, Bujanovca i Medvedje treba da se rešavaju u okviru ove države.
Za budući status Kosova, Halimi je rekao da je to "demokratsko pitanje gradjana Kosova i Metohije i da "oni treba da odluče o svojoj budućnosti i sudbini."
Vučić je ocenio da taj stav znači da je on za otcepljenje Kosova, a poslanik DSS Dragan Šormaz je Halimiju poručio da Kosovo nije demokratsko pitanje gradjana Kosova, već države Srbije i gradjana Srbije.
Šormaz je poručio Halimiju da je poslanik Skupštine Srbije i da je dužan da brani Ustav, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
(agencije/MONDO)
